Banke mogu i moraju da podrže cirkularne projekte u Srbiji

Privredni subjekti u Srbiji deo su evropskih i svetskih lanaca snabdevanja, i moraju da se okrenu cirkularnosti i zelenoj ekonomiji ukoliko žele da održe konkurentnost. Finansijske institucije mogu i moraju da budu jedan od katalizatora promena, jer su u mogućnosti da usmeravaju kapital ka projektima održivog razvoja i da pomognu privatnom i javnom sektoru da promene poslovne politike i modele, neke su od poruka sa panela „Kako doći do sredstava za cirkularno poslovanje“ u okviru regionalne konferencije „Balkans Go Circular 2023“.

Treća regionalna konferencija Balkans Go Circular u organizaciji Centra za cirkularnu ekonomiju CirEkon počela je danas na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

„Ovo ne radimo samo zato što smo svesni klimatske krize, već i zato što je pitanje dekarbonizacije pitanje konkurentnosti naših ekonomija. Mi smo uvezani sa Evropskom unijom, deo smo evropskih i svetskih lanaca snabdevanja, moramo da se okrenemo cirkularnosti, moramo da se okrenemo zelenoj ekonomiji, ukoliko želimo da održimo konkurentnost „, rekla je Popović Martineli.

Ona je rekla da finansijske institucije mogu i moraju da budu jedan od katalizatora promena, jer su u mogućnosti da usmeravaju kapital ka projektima održivog razvoja i da pomognu privatnom i javnom sektoru da promene poslovne politike i modele.

Prema njenim rečima, činjenica je da prelaskom na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost može da se smanji emisija CO2 za 50 odsto do 55 odsto, ali je potrebno naći način kako će se rešiti preostala polovina, tih 45 posto emisija.

„Svakako je jasno da su neophodne komplamentarne mere da bi uspeli da ograničimo planetarno zagrevanje, svakako je cirkularna ekonomija katalizator i nešto što može značajno da doprinese umanjnju emisija“.

Ona je navela da kada bi uveli cirkularnost u pet sektora (cement, plastika, čelik, aluminijum, hrana) smanjili bi emsije CO2 za 9,3 miljarde tona godišnje.

EBRD je, prema njenim rečima, napravio i poseban program za Zapadni Balkan i Tursku. „To je projekat koji obezbeđuje 140 miliona (dolara) finansiranja u projekte cirkularne ekonomije, tome se dodaje skoro 14 miliona dolara koncesionog finansiranja, kao i grantovi za tehničku pomoć“, rekla je Popović Martineli.

Neki od kriterijuma (da bi se dobila podrška za projekat) je da projekat mora da dovede do umanjenja korišćenja materijala od 1000 tona godišnje ili da dovede do smanjenja emisija.

Bojan Erak, direktor Sektora za upravljanje proizvodima i prodaju u kompaniji Intesa Leasing, rekao je da su ESG i održivo poslovanje osnove strateškog usmerenja te kompanije.

„Mi kao lizing kuća se trudimo da kontinuirano radimo na prilagođavanju naše ponude ESG zahtevima klijenata. (Takođe) naša uloga kao finansijske institucije je i da motivišemo kupca da se u ponudi onoga što bi hteo putem lizinga da kupi i nabavi, odluči za nešto sto je ekološki prihatljivije i korisnije za njega“, rekao je Erak.

Erak je rekao da su neki od mehanizama koje za to imaju pre svega atraktivnije kamante stope, kao i mogućnost davanja grantova.

„Bitno je istaći da kroz kreditne linije, sa EBRD-om i EIB-om, KfW-om, klijente koji se odluče za nabavku takvog predmeta lizinga (ekološki prihvatljivijeg), nagrađujemo“, rekao je on.

Erak je naveo i da su oni kao kompanija koja se bavi lizingom najviše fokusirani na transport. „Transport je bitan zato što kažu da negde preko 30 odsto svog zagađenja dolazi iz transporta, deo tog transprota možemo podržati kroz naše programe“, rekao je on dodajući da se ta kompanija (na primer) trudi da finansira što više hibridnih i električnih vozila.

Ana Mitić Radulović, projektna kordinatorka UNDP Srbija

Pogledaj galeriju

Bojan Erak, Intesa Leasing

Pogledaj galeriju

Bojana Savović, Banca Intesa Beograd

Pogledaj galeriju

Aleksandra Todorović, Fonda za inovacionu delatnost

Pogledaj galeriju

Milena Popović Martineli, EBRD

Pogledaj galeriju

Bojana Savović, menadžerka za upravljanje promenama u Diviziji za poslovanje sa privredom u Banca Intesa Beograd, je poručila da je Banka Intesa San Paolo definisala set cirkularnih i zelenih kriterijuma na osnovu kojih se identifikuju projekti koji se mogu definisati kao cirkularni ili kao zeleni.

„Naša matična banka nam je stavila na raspolaganje neki kreditni okvir koji možemo da koristimo ovde u Srbiji za finansiranje takvih projekata koji zadovolje bar jedan od tih cirkularnih ili zelenih kriterijum. Osnovni benefit tog programa za klijenta je što može da dobije povoljnije uslove finansiranja od onih koji su u tom trenutku aktuelni na tržištu. Kroz taj projekat finansiranja cirkularnih projekata podržali smo veliki broj različitih projekata ove godine (programe vezane za otpad, upravljanje vodama, za izgradnju vetroparkova, solarnih panela, pametnih zgrada.. )“, rekla je ona ukazujući da je jako bitno da rezultat i ishod onoga što klijenti rade mora biti transparentan, jasan i merljiv.

Ona je navela i da kada se radi o cirkularnim projektima, ta  banka može da pruži i savetodavnu podršku, jer je to nešto što je primetila da je potrebno na tržištu-

Savović je ocenila da je sigurno da će banke pored finansijske procene klijenata sve veću pažnju posvećivati i nefinansijskom delu poslovanja.

„Kompanijama u Srbiji je to jasno i polako se okreću tom putu održivog razvoja jer jednostavno shvataju da ako ne budu usklađeni neće moći lako da dođu do finansijske podrške, plaćaće kredit sa višim kamatnim stopama. Čak i ako zanemarimo deo poslovanja sa bankom, one (kompanije) neće moći da budu deo jednog velikog eko sistema koji se stvara. Vi (na primer) kao neka korproracija koja će da uvede neke stanarde, politike, startegije koje su okrenute održivom razvoju, svakako da ćete da birate kupce i dobavljače koji imaju sličan profil“, rekla je ona.

Ana Mitić Radulović, projektna kordinatorka u UNDP Srbija, je rekla da ta organizacija ima dva aktuelna projekta koja su fokusirana isključivo na cirkularnu ekonomiju.

„Oba projekta su krenula negde početkom prošle godine i trajaće do kraja 2026.  U prethodnih godinu i po-dve smo raspisali pet javnih poziva na koje je pristigli oko 150 aplikacija i ugovorili smo, ili smo u procesu ugovaranja, ukupno 66 projekata u oblasti cirkularne ekonomije“.

Ona je navela i da su u novembru prošle godine testirali intrument koji su nazvali „cirkularni vaučer“ i on je namenjen saradnji privrede i nauke.

„Do sada smo sproveli dva ciklusa ovakvih poziva, imali smo oko 70 aplikanata i prošle godine smo podržali 12, ove godine 13 aplikacija“, rekla je ona.

Takođe UNDP je imao i poziv za „cirkularne nagrade“ za integrisanje neformalnih sakljupljača seknundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom. U okviru tog poziva je dodeljeno 6 nagrada prošle nedelje.

Aleksandra Todorović, savetnica za programe i projekte Fonda za inovacionu delatnost, navela je da se svi programi tog fonda fokusiraju u tri kategorije: prva je isključivo namenjena malim i srednjim preduzećima, druga malim i srednjim preduzećima uz podršku naučno istraživačkih organizacija, a treća kategorija je fokusirana isključivo na naučno-istraživačke organizacije.

Prema njenim rečima, Fond danas u ponudi ima programe kao što su Pametni početak, Program sufinansiranja inovacija, Program saradnje nauke i privrede, Progam Katapult, Program transefra tehnologije…

„Što se tiče same cirkularne ekonomije, možemo da primetimo da se se ona kreće uzlaznom putanjom. Za prethodni pozv koji je bio akutelan ove godine za program ranog razvoja, program sufinansiranja inovacija i program saradnje nauke i privrede, gotovo 10 odsto prijava je bilo iz oblasti cirkularne ekonomije“, rekla je ona.