Banke preko provizija pri plaćanju računa uzimaju velike pare od građana

Banke su smanjile kamate na kredite, ali su povećale provizije i naknade, tako da i dalje onima koji nisu prešli na elektronsko plaćanje izbijaju novac iz džepa.

Takvih je u Srbiji i dalje veoma mnogo, naročito među najstarijima. Zbog toga su u prva tri meseca ove godine, samo na provizijama platnog prometa, banke inkasirale 24,2 miliona evra.

Bankari dobar deo imaju i od naknada za obradu kredita, koje se kreću od jedan do 3,5 odsto, u zavisnosti od iznosa zajma. Kada se preračuna u dinare, ovaj trošak može da naraste i do 27.500 dinara. Što je veći kredit, to je veća naknada, a uz to, neke banke naplaćuju i godišnje održavanje kredita koje može da se kreće, u slučaju gotovinske pozajmice i do 5.000 dinara, pišu Večernje novosti. 

U zavisnosti od toga u koju banku građani uđu, plaćanje jednog računa koštaće ih od 45 do 150 dinara. 

„To znači da ćete za sedam računa, koliko minimum svakog meseca plaća jedno domaćinstvo, u nekoj banci platiti čak 1.050 dinara na ime provizija. Ako biste preko, recimo, te iste banke nastavili da izmirujete svoje obaveze prema javnim komunalnim preduzećima, to bi vas za godinu dana koštalo više od 12.600 dinara“, objašnjavaju ekonomisti. 

Većina banaka svojim klijentima naplaćuje manje naknade, ali ih se ne odriču u potpunosti, jer statistika pokazuje da godišnje samo kroz provizije banke zarade oko 300 miliona evra. Minimalni iznos provizija u većini banaka je oko 60 dinara, dok je naknada nešto niža za one koji u toj banci imaju otvoren račun. Naknada se povećava kako se povećava iznos računa, pa može da dosegne i neverovatnih 10.000 dinara. 

Isti princip se primenjuje i kada je u pitanju maksimalan iznos, ali bi ta jedna uplata morala biti u iznosu većem od nekoliko stotina hiljada dinara. 

„Banke same određuju cenu provizija i naknada. Ove usluge su skupe, jer želimo da klijenti što više koriste elektronsko bankarstvo. U tom slučaju nemaju ni dinar troška. Kada su u pitanju naknade za kredite, u cenu ulazi rad službenika koji priprema i overava dokumentaciju, naš IT sistem, struja…“, navode u jednoj banci koja posluje u našoj zemlji. 

Banke koje imaju veći broj šaltera privlače klijente nižim provizijama kako bi im potom ponudile i druge usluge, a druge banke podižu proviziju jer šalju poruku građanima da ne žele da se bave platnim prometom. 

Provizija se ne naplaćuje za račune „Infostana“, a najjeftinije je plaćanje računa u pošti, gde se za svaku uplatu do 3.500 građanima uzima 35 dinara. Za račune do 600.000 dinara zaračunava se provizija od jedan odsto od iznosa uplate, a za sve iznad toga „Pošta“ ima fiksnu tarifu od 6.000 dinara.