Banke proglasile dospelim kredite NIS-a, vlast tražila prebacivanje većih količina goriva u državna skladišta

Naftna industrija Srbije (NIS) juče je dala nalog za isplatu i martovske plate zaposlenima, saznaje Nova ekonomija, u nastojanju da preduhitri probleme koji će nastati u narednim danima kad banke budu zatvarale njene račune kako se bude bližio 27. februar, kada stupaju na snagu američke sankcije. Kako stvari sada stoje, NIS neće otpuštati radnike, a kako će se poslovanje odvijati, pa i na pumpama, te kako će se isplatiti dospeli krediti, verovatno će u narednim danima biti tema broj jedan za bankarski sektor i sve upletene strane.

Podsetimo, kako je Nova ekonomija i najavila, NIS je ove nedelje pre roka isplatio februarsku platu, a sada je odlučio da hitno isplati i martovsku. Kompanija se priprema za predstojeće gašenje računa u narednim danima. Prema najnovijim informacijama, pojedine banke su u međuvremenu odlučile da ipak sačekaju 27. februar, nadajući se razrešenju u poslednji čas, dok neke sada razmatraju da NIS-u ipak omoguće da vrši domaći platni promet i posle tog datuma. S druge strane, bar jedna banka već je zatvorila račune ove naftne kompanije.

Pošto su Sjedinjene Države (SAD) objavile sankcije ka ruskom Gaspromu u januaru, i srpska vlada i transporter nafte JANAF su tražili odlaganje primene sankcija ili čak i izuzeće. Srpska vlada je za sada samo rekla da radi na ovom problemu i da je snabdevanje prioritet, američka strana se nije oglašavala. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je kratko rekao da su „Rusija i Srbija dogovorile nastavak saradnje u oblasti energetike“.

Za razliku od svetske političke scene, u Srbiji se ipak na terenu zahuktava situacija, jer se čini da će banke zaista početi da primenjuju sankcije ka NIS-u i to do 27. februara, kada je i rok da one stupe na snagu. Prema rečima našeg sagovornika koji je upoznat sa situacijom, neke banke neće krenuti da primenjuju sankcije, a neke će i malo produžiti rok. Problem će biti dospeće kredita koje sada treba vratiti.

„Sve veće banke su proglasile kredite za NIS dospelim za naplatu. Verujem da će država morati nešto da uradi po tom pitanju. U pitanju je oko 500 miliona evra kredita NIS-a,“ objašnjava naš sagovornik.

Udeo i NIS-u je 2008. godine prodat Gaspromu za 400 miliona evra. Većinski vlasnik je PJSC Gazprom Neft u visini od 50 odsto i PAO Gazprom od 6,2 odsto. Republika Srbije drži 29,9 odsto ove kompanije i ostatak akcija je u vlasništvu banka, osiguravajućih društava i drugih firmi. U vlasništvu fizičkih lica je 10,3 odsto akcijskog kapitala NIS-a, prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti.

Prema pisanju medija, država je pokušala po izbijanju rata u Ukrajini da otkupi svoj udeo u kompaniji, ali ni tada ni sada ruske vlasti ne daju naznake da bi to moglo i da se ostvari. Sa svoje strane američka administracija još uvek nije odgovorila ništa o zahtevima za produženje roka ili izuzeće koje su tražili i političari iz Beograda, ali i JANAF, čijim naftovodom se jedino Srbija i snabdeva.

U međuvremenu su vlasti u Srbiji odlučile da barem omoguće koliko-toliko nesmetano funkcionisanje firme, ali i da obezbede zalihe. Kako navodi još jedan naš izvor, koji želi da ostane anoniman, država je od NIS-a tražila da prebaci veće količine goriva u državna skladišta kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje prioritetnih korisnika.

„NIS za sada ne planira nikakve otkaze, odlučeno je da se isplati i martovska plata radnicima unapred i da će probati da to sprovede što pre, koliko danas. Takođe, razmatra se i da li postoje mogućnosti da se isplate i dodatna sredstva u vidu regresa ili na drugi način“, objašnjava drugi sagovornik Nove ekonomije.

Osim što ostaju otvorena pitanja poslovanja NIS-a u narednom periodu, kompanija se kotira i na Beogradskoj berzi, gde se u decembru i zadužila u obliku obveznica 1,87 milijardi dinara. Mnoga pitanja će u narednim danima verovatno dobiti odgovor, kao na primer ko će plaćati i servisirati sva dugovanja kompanije koja stižu na naplatu, koje banke će nastaviti da sarađuju sa NIS-om, kako će se snabdevati naftom i da li će biti novih vlasnika naftnog giganta.