Vesti iz zemlje

20.02.2014. 10:15

Novosti

Autor: Nova Ekonomija

Banke spremne da snize kamate na dozvoljeni minus?

Neke banke su ipak, spremne da smanje kamate na svoje usluge u dinarima, pre svega na dozvoljeni minus po tekućem računu koji je najskuplji u Evropi.

Ovaj proizvod bankarima donosi veliku dobit i teško da će je se svi jednim delom odreći, ali su pojedini bankari ipak rešili da svojim klijentima ponude bolje uslove.

Tako je posle usmene preporuke guvernera Narodne banke Srbije, jedna velika strana banka koja će ovih dana to i zvanično saopštiti, odlučila da dozvoljeni minus po tekućem računu smanji sa 34 na 24 odsto. Očekuje se da to učine i druge banke. 

Među njima je i Poštanska štedionica, koja namerava da u narednom periodu smanji kamate, kako na dozvoljeni minus tako i na gotovinske kredite. Kako kažu u ovoj banci, stekli su se uslovi da u ovoj godini kamatne stope na dinare polako krenu nadole. 

„Banke dobro zarađuju na pozajmici po tekućem računu i malo njih je spremno da se odrekne te zarade“, kaže bankar iz jedne francuske banke. Ipak, one koje su zaračunavale veoma visoke kamate treba da ih svedu na razumnu meru, a to je od 24 do 28 odsto godišnje. Građani pozajmicu treba da koriste povremeno, i u određenom iznosu, a ne da opterete celu zaradu ili čak i nekoliko plata. 

Iako mnogi smatraju da bi NBS trebalo da zahteva od banaka da smanje kamate na svoje usluge koje su, pre svega u dinarima veoma visoke, iz ove institucije ipak poručuju da to nije u njenoj moći. 

„Prostor za uticaj NBS na nivo kamatnih stopa je relativno mali „, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.

Administrativno propisivanje prihvataljivih nivoa kamatnih stopa za pojedine bankarske proizvode nije nigde prihvaćeno kao standard ili obrazac opšteg ponašanja, čak ni tokom eskalacije međunarodne finansijske krize, upravo zbog toga što se administriranje tim cenama može vratiti kao bumerang preko restrikcije kreditne aktivnosti. 

Zbog toga, kako ističe guverner, centralna banka je uvek delovala preporukama ukazujući da i visoke kamate mogu biti razlog apstinencije kreditno sposobnih građana i preduzeća. Odnos referentne kamate centralne banke i aktivnih kamata banaka je relevantan, ali ima često vrlo ograničen uticaj. Često je mnogo značajnije po kojim stopama se banke zadužuju na bankarskom tržištu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. СВЕ ovo што прича Миле Додик је тачно. Да има неку имовину у САД то би већ опробаним методама (ЦИА,УДБА,КГБ) већ одавно било „достављено независним новинарима да ту тему обраде из угла независног новинарства“. Визу на дипломатски пасош БиХ му ионако нису дали (мада се администрација САД као и Бакир И. до „Небеса“ куну у интегритет и суверенитет БиХ те остаје нејасно како не разликују Додика од БиХ?)
    Друго, санкције нису усмерена према Републици Српској, те стварно је цинично и контрапродуктивно да администрација која „траје“ још буквално два дана, уводи санкције личности која је позвана на инагурацију изабраног председника САД-а?!? шта ће на то рећи ново изабрани председник САД?
    Једина штета је овде по односе у БиХ јер уместо да се посвете „путу БиХ у ЕУ“ сада ће распрвљати о „санкцијама“ према Милету Додику_ Зар БиХ нема много, много озбиљнијих ствари да (у)ради од прича о Додику и одлазећој администрацији САД???

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.