Vesti iz zemlje

21.02.2022. 16:36

Klima101

Autor: Nova Ekonomija

Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede

Udruženje Ekonaut objavilo je puvlikaciju "Uvod u baštenske zajednice" čiji je cilj da upozna građanje sa pojavom baštenskih zajednica, a predstavlja i priručnik za kolektivno baštovanstvo namenjen svim baštovanima iz ...

Foto: freepik

Udruženje Ekonaut objavilo je puvlikaciju „Uvod u baštenske zajednice“ čiji je cilj da upozna građanje sa pojavom baštenskih zajednica. Publikacija predstavlja i priručnik za kolektivno baštovanstvo namenjen svim baštovanima iz gradova kao i onima koji to žele da budu.

Broj ljudi na planeti svakodnevno raste, a kako bi se zadovoljili apetiti sve veće populacije, neophodno je da se uposle svi raspoloživi resursi.

„Stanovnici gradova stoga bi trebalo i da samostalno uzgajaju hranu pored toga što se oslanjaju na povrće i voće koje do njihovih lokalnih pijaca dolazi iz seoskih bašti i voćnjaka, zato je veoma bitno da se udruže u baštenske zajednice“, navode u Ekonautu. 

Uprkos tome što možda u gradu nema plodnih oranica, niti mogućnosti za njihovim uzoravanjem i te kako postoje adekvatni prostori za bavljenje poljoprivredom, to mogu biti krovovi solitera ili zapušteno zemljište u vašem kraju.

Baštenske zajesnice predstavljaju otvorene površine, smeštene u gradskom jezgru ili na periferiji, na kojima pojedinci ili grupe uzgajaju biljke po sopstvenom izboru, njihova veličina varira od pedesetak kvadratnih metara do nekoliko hektara, posed može biti u javnom ili privatnom vlasništvu, a imanje može da se izdeli na individualne i/ili kolektivne parcele.

One nastaju planskom gradnjom unutar stambenih blokova ili tako što građani spontano zauzmu zemljište koje nije namenjeno za to, a takođe mogu da se nađu u sklopu insitucija poput škola, bolnica ili zatvora, gde imaju edukativni, terapeutski i društveni karakter. 

Osnivačica udruženja Ekonatu, Sabina Kerić za Klimu101 ističe: „Želimo aktivno da uključimo građane i građanke kroz edukaciju i informisanje o konceptu baštenskih zajednica, ali i kroz direktno učešće u aktivnostima naše Inicijative za baštenske zajednice“.

Ovaj vid urbane poljoprivrede zastupljen je u većini evropskih gradova i ima brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije i mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, a služi i za animaciju građana u trećem dobu. 

„Kupujte lokalno“ je slogan koji je inspirisao mnoge da se u nabavci oslone na domaće proizvođače. Sada se ova praksa podiže na sledeći nivo, a novi zeleni poziv glasi: „Uzgajajte lokalno“.

U kojoj meri su stanovnici našeg glavnog grada zainteresovani za urbanu poljoprivredu?

„Na veliko interesovanje Beograđana za urbanu poljoprivredu ukazao nam je priličan broj prijava za predavanja i radionice posvećene baštovanstvu za početnike koje smo organizovali tokom oktobra i novembra prošle godine“, objasnila je Sabina iz Ekonauta.

U prilog baštenskim zajednicama idu i saznanja studenata Šumarskog fakulteta, koji su, u okviru projekta „Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada“, istraživali stavove građana u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.

Više od polovine stanovnika beogradskih opština Novi Beograd, Rakovica i Palilula smatra da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a čak 56 odsto ispitanika je zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru baštenske zajednice.

Prema Sabininim rečima začeci ovih zajednica sežu daleko u prošlost.

Zauzimanje slobodnog zemljišta krenulo je već posle Drugog svetskog rata, što je, pre svega, bilo uslovljeno industrijalizacijom koja je pokrenula migracije selo-grad, te je u Beogradu dušlo do naglog porasta stanovništva.

„Na mestima gde su bile močvare ili poljoprivredno zemljište, gradila su se čitava nova naselja. Novodoseljeni stanovnici spontano su počeli da zauzimaju zemljišta koja su uključivala površine koje nisu privedene prvobitnim urbanističkim namenama ili tampon zone između zgrada i poljoprivrednog zemljišta i na njima da stvaraju neformalne, takotvane „divlje“ baštenske zajednice“, objašnjava ona.

Sabina ističe da Velikom ratnom ostrvu, koje je 2005. godine proglašeno za predeo izuzetnih odlika i spada u zaštićeno područje lokalnog značaja, već decenijama postoji spontano nastala neformalna baštenska zajednica čiji baštovani iz Zemuna prelaze čamcima na ostrvo da bi gajili biljke i uživali u bogatom zelenilu ove oaze.

Ona ukazuje na veliki problem s kojim se suočavaju neformalne baštenske zajednice budući da uglavnom nemaju osnovnu infrastrukturu, sistem upravljanja, niti bilo kakva pisana pravila i ne postoji bilo kakva garancija da tu sutra neće nići nove zgrade ili celo naselje, a pored toga između ovih bašti često nastaju deponije smeća koje za sobom ostavljaju i sami korisnici bašti, ali i drugi nemarni prolaznici.

Prema istraživanjima Šumarskog fakulteta, procenjuje se da se na teritoriji grada Beograda bar 100 hektara, najčešće gradskog građevinskog zemljišta, koristi za neformalne baštenske zajednice.

Koncept baštenske zajednice je svoje formalizovano obličje počeo da dobija 2013. godine kada je na privatnom zemljištu nadomak grada, iz želje grupe udruženja građana i pojedinaca da unaprede urbano baštovanstvo, nastalo Baštalište, prva formalna baštenska zajednica kod nas.

„Na prostoru bivšeg vinograda od 13 ari, sa bagremovom šumicom, rasčišćena je dugo neobrađivana zemlja i podeljena na 16 jednakih individualnih parcela sa zajedničkim delom, stazama i prilazom. Ova baštenska zajednica svake godine u proleće prima nove članove i članice koji uglavnom dolaze motivisani da nauče kako se gaji povrće kako bi se vremenom osnažili da na svojim parcelama započnu veće baštovanske poduhvate“, kazala je Sabina.

Dodaje i da je Baštalište 2014. godine pokrenulo prvu zvaničnu inicijativu za formalizaciju baštenskih zajednica na nivou Beograda, ta inicijativa je donekle senzibilisala lokalnu javnost i donosioce odluka da saznaju više o ovoj temi i njenom potencijalu, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih problema i nedovoljne zainteresovanosti gradskih i opštinskih institucija, nije se mnogo odmaklo u formalnoj realizaciji ovog koncepta.

Uprkos tome što postoje različiti tipovi organizovanja baštenskih zajednica, kao i pravila koja uređuju prava i obaveze korisnika, postoji nekoliko zajedničkih postulata za sve, navodi se u publikaciji Ekonauta. 

Na individualnim parcelama seju se samo jednogodišnje i dvogodišnje kulture, a na kolektivnim moguća je i sadnja višegodišnjih vrsta. 

Takođ važan segment u vođenju baštenskih zajednica jeste i upravljanje otpadom – organski otpad se najčešće kompostira, dok se neorganski odvaja i reciklira. 

Dozvoljeno je postavljanje samo montažnih, prizemnih objekata malih površina, sa svrhom zaklona od nevremena ili čuvanja alata, a korisnik koji ne održava svoju individualnu baštu, rizikuje isključivanje iz baštenske zajednice, gubitak prava na parcelu i slično. 

Baštovani iz kolektiva plaćaju neku vrstu najma ili takse za korišćenje, a ta sredstva služe za plaćanje tekućih troškova zajednice i infrastrukturno ulaganje.

Baštenske zajednice imaju višestruko pozitivno delovanje u odnosu na svoju okolinu i važan su deo uspostavljanja održivosti u gradu. Zajedno sa drugim zelenim i otvorenim površinama rešavaju različite tipove izazova u životnoj sredini i čine deo zelene infrastrukture, one pružaju širok opseg usluga ekosistemu, kao što su prečišćavanje vode, poboljšanje kvaliteta vazduha, obezbeđivanje prostora za rekreaciju i prilagođavanje klimatskim promenama. 

Ova mreža zelenih ili plavih, vodnih, oblasti može da unapredi ekološke uslove, a samim tim i da deluje pozitivno na zdravlje i kvalitet života građana. Time se takođe podržava zelena ekonomija, kreiraju mogućnosti za zaposlenje, a kroz povezivanje staništa biljnih i životinjskih vrsta razvija se i biodiverzitet.

Mogućnost sprovođenja poljoprivrednih aktivnosti u gradu često se zanemaruje, a cilj Ekonauta jeste da popularizuje ovu praksu kako zbog društvenih, tako i zbog benefita baštenskih zajednica po samu prirodu.

„Udruženje Ekonaut će nastaviti da radi na predstavljanju i istraživanju koncepta baštenskih zajednica kroz organizovanje javnih događaja, predstavljanje primera dobre prakse iz inostranstva i podsticanje osnivanja baštenskih zajednica u Beogradu kao vrste gradske komunalne usluge dostupne svima koji nemaju svoju baštu.“, istakla je Sabina.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.