BCBP: Najveća pretnja za bezbednost Srbije korupcija i kriminal, političari i loša vlast

Građani Srbije kao najveću pretnju za unutrašnju bezbednost smatraju korupciju i kriminal, kao i ponašanje političara i lošu vlast, a skoro svaki drugi smatra da vlast nije uopšte ozbiljna u borbi protiv korupcije, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Istraživanje sprovedeno pre mesec dana pokazalo je da više od polovine građana smatra da je nacionalna bezbednost Srbije ugrožena, s tim što 15 odsto smatra da je veoma ugrožena, 42 odsto veruje da je ugrožena donekle, dok trećina misli da je ugrožena u maloj meri, a 13 odsto ne zna.

Najveća pretnja za unutrašnju bezbednost po mišljenju građana Srbije su korupcija i kriminal (35 odsto), i ponašanje političara i loša vlast (31 odsto), dok su neki od drugih odgovora siromaštvo i nezaposlenost (pet odsto), nesloga (pet odsto), stanje na Kosovu i Metohiji (tri odsto), migranti (tri odsto) i obaveštajne službe (dva odsto).

Kada je o korupciji reč, 71 odsto građana smatra da je rizik od korupcije veliki, a skoro svaki drugi smatra da država nije ozbiljna u borbi protiv korupcije (45 odsto), dok 38 odsto njih smatra da je donekle ozbiljna jer se obračunava sa pojedinim slučajevima, 12 odsto smatra da se država ozbiljno bori protiv korupcije, a pet odsto nema stav.

Građani smatraju da je nacionalnu bezbednost najbolje ojačati ulaganjem u ekonomski razvoj i obrazovanje (38 odsto), bezbednosne snage (10 odsto), dok je rešavanje nerešenih pitanja sa susedima i unapređenje saradnje na trećem mestu sa 10 odsto.

Kada je o spoljnoj bezbednosti reč, skoro svaki treći ispitanik smatra da je glavni problem politika velikih sila prema Srbiji (32 odsto), dok 15 odsto kao pretnju vidi terorizam, 10 odsto spoljnu i unutrašnju politiku Srbije i političare, migrante pretnjom smatra devet odsto ispitanika, a susede osam odsto, pet odsto tvrdi da je problem organizovani kriminal na Balkanu, tri odsto projekat Velike Albanije, a dva odsto dalje rasparčavanje Srbije.

Više od polovine građana se ne plaši terorističkih napada (39 odsto uglavnom ne, 20 odsto nimalo ne), dok se malo više od svakog trećeg boji – 29 odsto je odgovorilo sa uglavnom da, a šest odsto da se veoma boji.

Manje od polovine građana smatra da je država sposobna da spreči terorističke napade u Srbiji – 39 odsto je ocenilo da uglavnom jeste, a šest odsto da jeste u potpunosti, dok je 29 odsto reklo da uglavnom nije, a 20 odsto da uopšte nije, a šest odsto je reklo da ne zna.

Kao najpouzdaniji način za državu da odvrati građane Srbije od pridruživanja terorističkim grupama građani smatraju borbu protiv siromaštva i marginalizovanosti grupa iz kojih se regrutuju teroristi (37 odsto).

Kada je o odnosima u regionu reč, više od trećine građana se plaši izbijanja oružanog sukoba na Balkanu u narednih pet godina, što je prema navodima BCBP povećanje, s tim što 29 odsto kaže da se uglavnom plaši, a devet odsto da se veoma plaši, dok samo 16 odsto navodi da se nimalo ne plaši, a 38 odsto da se uglavnom ne plaši, a osam odsto ne zna.

Istraživanje ukazuje da više nego svaki svaki četvrti građanin (28 odsto) ne bi bio spreman da pruži ikakvu podršku sugrađanima u slučaju da su pogođeni sukobima u susednoj zemlji, dok narednih 24 odsto ne zna da li bi bio spreman, 27 odsto bilo spremno da prihvati izbegle, 11 odsto da izvrši pritisak na vladu da ih predstavlja, šest odsto da im se pridruži u sukobu, a četiri odsto da ih podrži finansijski.

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić navela je na konferenciji za novinare da bi istraživanje trebalo da doprinese radnoj grupi Vlade koja radi na novoj strategiji bezbednosti.