BCBP: Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo u EU

Građani Srbije kao svoje najveće prijatelje vide Rusiju i Kinu, dok su najvažniji spoljnopolitički prioritet očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i Rusijom, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedeno tokom septembra i oktobra. 

Najviše ispitanika koji su odgovarali na pitanja BCBP, njih 40 odsto doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72 odsto veruje da je njen uticaj u Srbiji pozitivan i to je porast za 11 odsto u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine.

Sa druge strane samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski. 

Posle Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a rast takvog raspoloženja posebno je vidljiv od početka pandemije: čak 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći, iako o tome ne postoje zvanični podaci. 

Naglašava se da je prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), ali da to prepoznaje samo 3 odsto građana Srbije. Skoro 90 odsto ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan.  

ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Pored činjenice da se Srbija još 2005. godine izjasnila da će joj članstvo u EU biti strateški cilj, samo 9 odsto ispitanika prema novom istraživanju BCBP smatra da je to glavni spoljno-politički prioritet Srbije. 

Naglašava se da građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. 

Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo, što ukazuje da se broj protivnika EU integracija povećao u poslednje tri godine. Pre toga samo 35 odsto ispitanika se izjasnilo protiv evroitegracija.

U OKRUŽENJU SE NALAZE (NE)PRIJATELJI

Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40 odsto . 

Ipak, naglašeno je da je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50 odsto građana. KAo najvećeg neprijatelja, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto SAD. 

Nešto više od 70 odsto ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu. 

KOSOVSKI PROBLEM

Istraživanje ukazuje i na činjenicu koja pokazuje da je kosovski spor veoma važan u srpskoj javnosti, a o tome kako se navodi govori  činjenica da 52 odsto ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba.

Skoro polovina ispitanika, njih 47 odsto bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba. Nasuprot tome 69 odsto ispitanika je izjavilo da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58 odsto ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini. Većina građana se ne bi uključila u te sukobe. 

BCBP naglašava da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora u vezi sa statusom Kosova.