Nominalni bruto domaći proizvod (BDP) će u ovoj godini preći 60 milijardi evra što je znatno više nego prognoziranih 56,5 milijardi evra. Međutim, ovo povećanje je posledica ubrzanja inflacije uz nepromenjen kurs, a ne veće proizvodnje u ovoj godini, upozorava Fiskalni savet.
U analizi rebalansa budžeta, ova insitucija ukazuje da ćemo čak proizvesti manje robe i usluga nego što je inicijalno planirano.
Nominalno povećanje BDP-a posledica je toga što je sad cena te proizvedene robe i usluga znatno veća
Promena nominalnog BDP-a u odnosu na prvobitna očekivanja može se pojednostavljeno razložiti na dva dela: 1) na promenu realnog rasta BDP-a i 2) na promenu inflacije
Umesto inicijalno očekivanog realnog rasta proizvodnje (BDP-a) od 4,5%, ostvariće se rast od oko 3% – što neposredno utiče na umanjenje nominalnog BDP-a za 1,5% u odnosu na plan.
Međutim, umesto očekivane prosečne inflacije od 3,7% ostvariće se inflacija od 11,6% – što onda utiče na uvećanje nominalnog BDP-a za 7,9%. Ova dva činioca u zbiru su uticala da se nominalni BDP poveća u odnosu na inicijalnu prognozu za oko 6,5%, tj. za 444 mlrd dinara (3,8 mlrd evra).
Savet upozorava da privredni rast usporava ako se gledaju rezultati u prva tri kvartala.
U prvom tromesečju rast BDP-a bio je 4,3%, u drugom 3,9%, a sad je najnovija procena RZS-a da je u trećem iznosio 1,1%.
Njegovo veličanstvo BDP – da li da mu se klanjamo?