Beograd na dnu tabele koja meri globalni indeks života u gradovima

Magazin Ekonomist nedavno je objavio listu gradova sa najboljim uslovima za život, po kojoj je Beograd na evropskom začelju sa 69 poena, u društvu sa Sofijom, Bakuom i Bukureštom.

O tome zašto se Beograd tako nisko kotira i da li to i koliko ima veze sa klimatskim promenama, za portal Klima 101 piše dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je da se prilagođavanje na posledice klimatskih promena ugrade u postojeći regulatorno-planski sistem Beograda i na taj način da postanu deo obavezujućih zakona, pravilnika, planova i standarda.

„Bez ove klimatske perspektive ostaćemo na začelju kolone: teško da danas bez nje može biti napretka u kvalitetu života. U Globalnom indeksu kvaliteta života, na loš skor Beograda uticali su indikatori kao što su vlažnost/temperatura, klimatska (ne)udobnost pri putovanjima, kvalitet putne mreže, javni prevoz, vodosnabdevanje“, navodi se u tekstu.

U indikator „opšte zdravstvene zaštite“ ulazi i stopa smrtnosti stanovništva koja raste sa porastom broja i intenziteta toplotnih talasa u gradovima.

Po ovom istraživanju, Beograd se nalazi na samom začelju Evrope sa 69 indeksnih poena. Najbolje ocenjeni gradovi su Beč sa 99.1, Kopenhagen 98 i Cirih 96.3 poena.

U postojećoj dokumentaciji u Srbiji klimatske promene se pojavljuju u vidu neobavezujućih strategija, aktivnosti i preporuka

• Klimatska (ne)udobnost pri putovanjima

Karta subjektivnog klimatskog osećaja građana, trgovi ulice i stajališta javnog prevoza u centru Beograda postaju tačke izrazite klimatske neudobnosti:

„Beograđani se žale na nedostatak drveća, nadstrešnica, zelenih površina i javnih česmi koje bi olakšale boravak na ovim javnim površinama tokom visokih temperatura.“

• Vodosnabdevanje

Vodosnabevanje je takođe ugroženo zbog pogoršanog režima padavina. Iako je ukupan nivo padavina ostao nepromenjen, njihova raspodela je postala neujednačenija, kratkotrajne intenzivne kišne epizode i dugotrajni sušni periodi ugrožavaju vodosnabdevanje.

„U Beogradskim prigradskim opštinama tokom letnjih meseci redovne restrikcije vode sa izglednom prognozom da se uvedu i u centralna područja“, naglašava Simić.

Ovo odlično ilustruje primer Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti usvojenog za Beograd 2015. godine.

„To je dokument koji detaljno definiše prilagođavanja na klimatske promene, ali nažalost ostaje na nivou preporuka. Ukoliko ne postoje podsticajne mere koje bi motivisale investitore da ih primenjuju, onda ne preostaje ništa drugo nego da oni dobiju status obavezujućih pravnih akata“, dodaje Simić.

UVOĐENJE EKOLOŠKOG INDEKSA

Kao primer efikasne „zelene“ regulative može da se navede ekološki indeks koji je na snazi u mnogim evropskim gradovima (Berlin, Malme, London i drugi) kao obavezujući parametar koji u kombinaciji sa indeksom izgrađenosti veoma efikasno štiti i razvija zelenu infrastrukturu grada.

„Beogradu je neophodno uvođenje ekološkog indeksa (i to po hitnom postupku) ukazuju i zabrinjavajući podaci koje je objavila organizacija Ministarstvo prostora, a koji kažu da je Beograd od 2010. do danas (2022) izgubio čak 25 odsto zelenih površina. „, objašnjava Simić.

Na taj način se kako dodaje, nastavlja trend gubitka zelenila čiji je udeo i ranije bio značajno manji u poređenju sa prosekom u evropskim gradovima