Bez dobre karme, nema dobrog posla

“Ko nema vezu, taj živi bez veze“ govorio je sad već zaboravljeni, a  nekad čuveni radio voditelj Minimaks. Kako onda, tako i sada, s tim što to više i nije aforizam, već surova realnost. Ako nemate vezu, bolje i da ne ustajete ujutru, jer to što ste danas planirali, nećete moći da završite. Ako imate vezu, sve se magično završava. Najbolje je partijsku, ali ni rodbinske, prijateljske, komšijske, kakve god, nisu za bacanje.

A šta da radite ako mislite da ste dovoljno sposobni da živite pošteno, da vodite sopstveni posao zahvaljujući svom znanju, radu i trudu, a ne da zavisite od veze? Šta ako vam je čak i ponižavajuće da svi znaju da ste neki posao završili „preko veze“, ako nećete da se učlanjujete na silu da biste dobili neki posao, ako ne želite da se „ugrađujete“ u nečije „kombinacije“ niti da se drugi ugrađuju u vaše? Ima li šanse da i takav neki idealista uspe?

Ima. Samo treba znati jednu stvar – put je znatno duži, ima dosta krivina, nekad je klizav, a nekad kamenit, svaki čas će da vas prešišaju oni koji imaju dobru vezu i još da vas poprskaju blatom, ako je loše vreme. A u poslu je pretežno loše vreme. Bar je tako u poslednje dve-tri decenije. Samo, ima i jedna dobra stvar: put koji tako prelazite sami ste utabali, više ste se namučili, ali ste zato svoj na svome. Oni „preko veze“ koji su vas usput preticali, vrlo često ispadaju iz trke jer ne umeju da trče sami, a veza im više ne radi, stigla nova partija koja ima nove „kombinacije“.

Staro dobro umrežavanje

E, tu na scenu stupa magična reč „networking“. Mada se na svakom koraku pominje, više kao fensi poštapalica, u stvari je nepravedno zapostavljena kao jedna od ključnih reči kada želite za započnete posao i da u njemu opstanete i trajete. U pitanju je, srpski rečeno, staro dobro umrežavanje. Iz ove perspektive i sa ovom naknadnom pameću, ključna veština koju bih još od dečjeg uzrasta razvijala, jeste veština umrežavanja.

Učila bih decu da traže srodne ljude, da se sa njima upoznaju, da traže tačke spajanja a ne razdvajanja, započinju saradnju. Forsirala bih timski rad i kulturu pomaganja drugome, a spoticanje i zavist bile bi ponovo sramotne osobine, kao što su nekad i bile.

Takva društva, koja neguju vrednosti umrežavanja i saradnje, umesto deljenja i zavisti, idu napred i sada su bogata. U takvim društvima, roditelji čine sve da decu upišu u što bolje škole i na što bolje univerzitete. Ne kupuju im diplome. Sami studenti podižu kredite da bi platili prestižne i preskupe fakultete. Zašto? Tamo sigurno ne mogu da steknu pet puta veće znanje. Ali zato mogu da steknu poznanstva sa drugim ambicioznim mladim ljudima sličnim sebi i takve veze ostaju im za ceo život. Pa ko će im sutra pomoći, nego „klasić“ sa kojim su zajedno gulili klupu?

Negujte kulturu udruživanja

Bogate zapadne zemlje izmislile su i takozvane „klastere“ koji nisu ništa drugo nego umrežavanje kompanija iz srodnih delatnosti, kako bi sarađivale, delile iskustva, zajedno nastupale, jer su tako jače. Pokazalo se da taj sistem u razvijenim društvima radi, ali se kod nas, uprkos pokušajima, slabo prima. Zašto – pa zato što se kod nas forsira kultura deljenja, prebrojavanja, a ne udruživanja i saradnje.

I šta u takvim uslovima da radi pojedinac koji želi da vodi sopstveni posao? Posebno ako je u pitanju žena, pa još u unutrašnjosti Srbije? Osim teškog rada, borbe sa predrasudama, često prvo u sopstvenoj kući pa dalje, korisno je uložiti i trud u stvaranje sopstvene mreže poznanstava, poslovnih prijateljstava, dakle mreže kontakata. Ove lične „veze“ stečene na zdrav način i u pozitivnom a ne pežorativnom smislu, pokazaće se kao dragoceni kapital. Mnogo se lakše posluje kad na raznim mestima imate nekoga ko će vas podržati, pomoći, otvoriti vrata, ili samo reći za vas lepu reč tamo gde treba.

Niko ne može sam

To je u svakom poslu, čime god da se bavite, ključna stvar. Ko god tvrdi da je sve sam uradio, da je uspeo bez ičije pomoći, ne govori istinu. Niko na ovom svetu ne može sve sam, uvek vam neko mora pomoći. To nekad, doduše, učine i neprijatelji, koje ćete svakako steći i da ih ne tražite. Oni su uvek tu, verniji su od prijatelja, spremni nekad da vas prate u stopu i pokušavaju da pokvare sve što započnete. Ali vam tim svojim trudom pomažu da ojačate, da nađete način da ipak uspete.

Zato su vam, kao kontrateža, potrebni prijatelji, poslovni partneri, dobri saradnici na koje možete da se oslonite, koje nikad niste prevarili i na čija vrata možete ponovo da zakucate, sigurni da će ona da se otvore.

U redu je, imate dobar proizvod ili dobru uslugu, imate tržište, imate volju i energiju da radite, imate i želju da zaradite (jer ko to nema, teško će voditi posao) ali vam je potrebna i dobra mreža saradnika.

To su ljudi koji sa vama žele da rade, spremni su da vam pomognu kad zapnete u poslu, bilo dobrim savetom, bilo drugim kontaktom. Jer uvek postoji neko ko zna nekog ko zna nekog…. To važi i za konkurenciju. Neophodno je da vas konkurencija poštuje i smatra fer igračem.

I na kraju, još jedna važna stvar: prikupljene kontakte, stečena poznanstva, poslovna prijateljstva, treba dalje nesebično deliti. Krug mora da se širi, pomoć koju ste dobili treba da prenosite dalje. To privlači dobru karmu. A bez dobre karme, nema dobrog posla. Ko to ne shvata, ništa nije shvatio.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta She’s Next, a njegova autorka, Biljana Stepanović, jedan je od edukatora koji će održati predavanje na She’s Next velikom edukativnom događaju, koji će se sa početkom od 14h održati u MTS Dvorani 31. oktobra. Ovom prilikom, prisutne preduzetnice i buduće preduzetnice moći će da čuju i predavanja Aleksandre Bezmarević, Milana Maglova i Dušana Roglića. Sva predavanja su besplatna, a svoje prisustvo možete potvrditi na mejl visashesnext@newmoment.com