Bićemo pouzdana podrška opštinama

Šta su prioritetni poslovi  vašeg ministarstva?

Nastojimo da maksimalno  intenziviramo aktivnosti na realizaciji infrastrukturnih projekata koji su započeti, s obzirom na to da je građevinska sezona na izmaku, a da je realizacija budžeta Ministarstva svega 33 procenta. Tu, pre svega, mislim  na radove na izgradnji autoputa  Kragujevac – Batočina,  ali i na radove na drugim  projektima  lokalnog i regionalnog karaktera. Neophodno je da završimo projekte koji su započeti jer će uloženi novac dobiti na značaju tek pošto se oni stave u funkciju. Primeniće se i potpuno novi koncept u pregovorima za autoput od Pojata do Preljine i od Novog Sada do Rume, koji će se zasnivati na saradnji sa ostalim ministarstvima,  jer su do sada ministarstva, svako za sebe, pregovarali sa kineskim  partnerima,  što ih je zbunjivalo. To će doprineti da stavovi i aktivnosti budu sinhronizovani, što će nam obezbediti poziciju odgovornih i ozbiljnih pregovarača.

Da li će biti preispitivani ili obustavljeni neki projekti i poslovi koje je prethodni ministar sa svojim timom sprovodio?

Ministarstvo neće u budućnosti podržati projekte koji direktno ne doprinose privrednom   razvoju  pojedinih  krajeva, ili ne zadovoljavaju potrebe velikog broja stanovnika. Lokalne samouprave mogu same da finansiraju, na primer, asfaltiranje  ulica u dužini od 300 metara, ali im je potrebna pomoć u realizaciji i obezbeđivanju finansija za velike regionalne i međuopštinske projekte i posebno projekte koji utiču na stvaranje nove vrednosti.

Šta znači vaša izjava da nećete deliti opštine na „naše  i njihove”,  odnosno da li je do sada bilo takvih podela u odlučivanju o projektima od regionalnog značaja?

Bilo je, ali mislim  da je krajnje vreme da se sa takvom praksom prekine.

Kakvu pomoć mogu da očekuju gradovi i opštine od novoformiranog koordinacionog tela Srpske napredne stranke koje bi trebalo da bolje poveže lokalne samouprave i državne organe u projektima koji se odnose na izvođenje lokalnih i regionalnih projekata?

Ideja je da ovo telo, koje će biti deo stranačkog mehanizma, omogući bolju koordinaciju između lokalnih samouprava, posebno onih koje nisu dovoljno snažne da same realizuju velike projekte, republičkih  organa i javnih preduzeća. Ono će doprinositi rešavanju problema u lokalnim samoupravama, posebno u realizaciji infrastrukturnih projekata.

Da li je u planu izmena regulative koja bi doprinela boljem finansiranju  lokalnih samouprava i bržem razvoju lokalne infrastrukture?

Pitanje sredstava kojima raspolažu lokalne samouprave nije samo pitanje transfera novca sa državnog na lokalni nivo, niti  samo pitanje smanjenja poreza na zarade, koji neće imati nagli karakter  i u tom smislu  neće doći do značajnijeg smanjenja prihoda lokalnih samouprava. Lokalne samouprave moraju da promene način na koji usmeravaju i raspoređuju novac iz sopstvenih budžeta. Veoma je važno da svaka opština i grad pođe od sebe i analizira rashodnu  stranu  budžeta, jer  mnoge od njih, bez obzira na političko vođstvo i njihovu pripadnost pojedinim strankama, imaju probleme sa velikim brojem zaposlenih, sa troškovima administracije i bujanjem političke klase u lokalnim sredinama. To je nešto što je ozbiljan operativni, a ne samo generalni zadatak lokalnih vlasti. One imaju obavezu i prema građanima i prema državi da sa što manje troškova ostvare što veće efekte u ukupnom razvoju zemlje.

Koliko ima započetih projekata regionalnog razvoja i u kom procentu je obezbeđeno njihovo finansiranje? Kako će se obezbeđivati novac za one projekte koji stoje zbog nedostatka novca?

Čest je slučaj u Srbiji da projekti  koji su veoma važni budu ugroženi, ili usled nedostatka sredstava, ili usled promene političkih struktura  koje su na vlasti. Kako bi osiguralo nesmetanu realizaciju i završetak značajnih infrastrukturnih projekata,   Ministarstvo   će   pokrenuti inicijativu da se veliki infrastrukturni projekti koji se već realizuju ili koji su u planu, popišu i uvrste u jedan poseban zakon, razvojni plan odnosno formu koja će obezbediti prioritetan  odnos prema velikom broju projekata i dati im nacionalni značaj poput onog o Južnom toku. Time njihova realizacija neće zavisiti od promene vlasti, ili nečije volje da obezbedi ili ne obezbedi sredstva za njihovu završetak, već će zakonom, odnosno razvojnim planom, obavezivati sve.

Ostatak intervjua sa gospodinom Mirkovićem možete pročitati u četvrtom broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“