BILJANA STEPANOVIĆ: Iza nas su četiri izgubljene godine

Svaki izbori moraju da uspore reforme pod uslovom da su one stvarno ozbiljno i počele, kaže urednica „Nove ekonomije“ Biljana Stepanović dodajući da se u Srbiji mnogo priča, a malo radi i da su protekle četiri godine u najvećem delu izgubljene.

„Mi imamo toliko problema. Ovo će naravno usporiti reforme. Neće niko da podiže cenu struje, ni da otpušta ljude, niti da zatvara preduzeća pred izbore. Ali već posle dva meseca, tri meseca, dok oni prođu – svi ovi problemi nas čekaju“, rekla je ona.

Na pitanje kakve su posledice održavanja izbora po ekonomiju zemlje, odgovorila je:

„Mislim da izbore treba održavati. To je demokratska tekovina i treba ih održavati onda kad im je vreme. Ovde imamo svake druge godine izbore. Ja nikako nisam razumela obrazloženje premijera šta je suština i razlog ovih izbora. Nije mi jasno šta znači ‘Potrebno je jedinstvo’ kad ova vlada ima i dovoljnu većinu i pun kapacitet da radi ono što je obećala i što je čeka. Ne vidim šta se sada novo desilo „.

Kako je navela, ova vlada je četiri godine na vlasti i za to vreme je sprovedena fiskalna konsolidacija, odnosno smanjen je deficit budžeta tako što su smanjene plate i penzije, kao i neki izdaci, ali nam se javni dug povećao. Javna preduzeća su u restruktuiranju, a sa rešavanjem tog problema se još nije ni počelo iako je odavno trebalo da bude rešen.

„Prvog maja ističe rok do kog država pomaže preduzeća koja su klinički mrtva već deset i više godina. Imamo ‘Srbijagas’ koji više niko  ne pominje. Šta se sa tim dešava?“, podsetila je Biljana Stepanović i dodala da tolike probleme ni mnogo sposobnija vlada od ove ne bi mogla lako da reši .

„To su problemi koji nisu od juče, ali mi se čini da su uzgubljene ove četiri godine u najvećem delu i da se sada eto prosto kaže da treba još vremena“, navodi ona.

Govoreći o situaciji u FAP-u, urednica „Nove ekonomije“ kaže da Vlada neće terati tu firmu u stečaj do izbora.

„Ali pitanje je da li može da opstane fabrika koja nema šta da proizvodi, nema šta kome da proda i ne može da zaradi na tržištu. To je suština cele priče. Bilo je najava da će doći SIS-u, onda je to državu trebalo mnogo da košta. Cela ta priča je od početka bila klimava. I sada ako vi nemate rešenje da neko preduzeće iz cele te grupe u restruktuiranju nekome prodate, ili da se ta proizvodnja pokrene, ili da se preorjentišu na nešto drugo, onda tu rešenja nema – to mora da se zatvori. Zato što država više nema para da  ulaže. Sad je problem što, naravno, političari to neće i ne mogu da kažu i što je to apsolutno strašno za ljude koji nemaju drugu mogućnost da zarade“, navela je sagovornika N1.

Takva situacija može formalno da opstane do 31. maja kada bi moralo da se reši da li će firme ići u stečaj ili će nastaviti da ih prodaju.

„Problem je u tome što je 31. maj sutra, a novca više za dotiranje ovih preduzeća nema. Lako bi bilo zatvoriti sva ta preduzeća da ti ljudi imaju neku drugu mogućnost da se zaposle. Ali cela srpska privreda je u apsolutno strašnom stanju. Ni u Priboju nema druge privrede koja može da apsorbuje ove ljude. A oni od nečega moraju da žive“, kaže ona.

Na pitanje šta bi bilo da je  država pre nego što je uložila dve milijarde evra u spašavanje ovih firmi odlučila da ih ugasi Biljana je rekla:

„To je suština. Jer više nema para. Sve prethodne vlade prebacivale su jedna drugoj ove probleme i nisu htele time da se bave. Računali su da će im davati pare da ćute i sada je došlo  do velikog problema jer ti ljudi nemaju gde da odu. Da je to rešavano kao što je trebalo od 2002. do 2006.godine u vreme kad je bila ekspanzija i svetske privrede, to se nekako i moglo rešiti. Ali naravno svako gleda da loše stvari skloni od sebe, a da se slika i hvali sa dobrim. Nije to specijalitet ove vlade, to su radile i sve prethodne i ovo je rezultat“, kazala je ona.

Što se tiče „Železare“ biće odlično ako ona bude prodata Kineskoj kompaniji za 46 miliona evra, ali problem je  što ona Srbiju košta 100 miliona evra,

„Videćemo prvo ko će da kupi do kraja maja tendersku dokumentaciju, pa da li će EU to odobri jer Kinezi sa svojim damping cenama ugrožavaju evropsko tržište. Takođe, industrija čelika je u celom svetu u krizi…Problemi su takvi da ja ne znam ko bi tomogao sada odjednom  da reši“, zaključila je Stepanovićka. 

Ona je podsetila i da niko ne zna koliko je dolazak „Fijata“ koštao Srbiju, a koliko je Srbija od tog posla prihodovala.

„To i jeste naš problem. Mi stalno podstičemo investitore da dođu, a onda ne možemo da podvučemo crtu da li smo mi više u to uložili ili smo imali veću korist od toga. Očigledno su se nadali većem uvozu „fijata“ u Rusiju, ali to se nije desilo.  Čitala sam studiju u kojoj jedan stručnjak to obrazložio činjenicom da taj automobil modelom ne odgovara ruskom kupcu. Oni vole drugačija, bogatija i jača kola i imaju mogućnost da ih kupe“, navela je.

Obzirom da država nije ispunila obećanje o izgradnji infrastrukture fabrike, ni proizvodnja drugog modela nije pokrenuta što će imati za posledicu da se fabrika „Fijat“ zatvori ili da se radnici pošalju na prinudni odmor što se već dešavalo.

Komentarišući najavljene investicije i dolazak nemačke kompanije Tenis u Srbiju, Biljana Stepanović je istakla da će to definitivno značiti potpuno uništavanje malih proizvođača u Srbiji.

„U celoj toj priči se postavlja mnogo pitanja: da li će ljudi koji sada gaje svinje biti najamni radnici kod Tenisa, da li će zemlja biti zagađena do mere da ne može da se koristi kada on ode, šta Srbija tačno daje i ulaže“, kaže ona.

Ono što je, po njoj, glavno pitanje je zašto mi sve te ugovore dobijamo na kašičicu, ili ih uopšte ne dobijamo.

„Mi možemo sad to da komentarišemo, ali i dalje ne znamo šta je suština tog ugovora, šta Srbija opet ulaže i daje ovako jakoj fabrici. Da li samo zemlju ili još nešto. A ako daje, onda treba da daje pre svega našim poljoprivrednicima i ljudima koji tu rade i da podstiče naše proizvođače“.

Pitanje je i gde će to meso da se izvozi. Zasada je verovatna opcija Rusija, jer u EU ne može zbog vakcinacije od svinjske kuge.

Ona naglašava i da Tenis uopšte ne uživa dobru reputaciju ni u Nemačkoj.

„Govori se da izrabljuje jeftinu radnu snagu iz zemalja jugoistočne Evrope i da ljudi rade u nehumanim uslovima, zatim da nekoliko godina  rade, zarade koliko mogu i vraćaju se kući.

Komentarišući smenu direktora EPS Aleksandra Obradovića, ona je rekla da je Obradović  jedini direktor koji je stvarno izabran na javnom konkursu javnog preduzeća, što je inače zakonita obaveza.

„Zbog „audija“ sigurno nije smenjen. To je stvar koju bismo morali da znamo. Mi ovde patimo od viška priče, a manjka informacija. Mislim da je to mnogo krupna stvar i mnogo krupno mesto i da se moralo reći zašto se direktor EPS smenjuje i kakvi su mu rezultati bili… A ne ovako smenjuje se zbog „audija“ ili ne znam zbog otpremnina radnicima. Usput, ako radnici EPS  zaista  traže otpremnine od 900 ili 1000 evra po godini staža to su astronomske cifre, ali prosto je neophodno da imamo više pravih informacija da ne bismo morali da pretpostavljamo, nagađamo i špekulišemo zašto je smenjen direktor EPS“.

Osim ekonomskih problema tokom predizborne kampanje, vlast će imati još jedan problem, a to je pokretanje procedure izručenja Vojislava šešelja Hagu. Da li bi to mogli da utiče na rezultat SNS?

„Meni se čini da je i SNS rekla da to njima šteti i da praktično to nije dobar gest u ovom trenutku. Mislim da baš do izbora izručenja neće ni biti tako da to neće da našteti. Osim ako ne bude baš morao da bude izručen, u tom slučaju to će za vladajuću stranku zaista da bude problem“, rekla je urednica Nove ekonomije.

Po njenom mišljenju vraćanje Šešelja u Hag ponovo bi obezglavilo SRS koja je na prošlim izborima bila ispod cenzusa.