BIRN: Svaka peta MHE u Srbiji izgrađena bez uslova zaštite prirode

Prema podacima koji su prikupljeni od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, u Srbiji najmanje petina mini hidro-elektrana (MHE) nema rešenje o uslovima zaštite prirode, koje je po zakonu nužni preduslov njihove izgradnje, piše BIRN. 

Zakoni za zaštitu životnu sredine u državama regiona bili su blagi ili su se slabo primenjivali, a kombinacija u državnih subvencija i labave regulative dovela je do ekspanzije gradnje MHE, pri čemu se zaštita prirode našla na putu profita, ocenjuju u BIRN-u.

„Zakonski okvir je davao mogućnost da se i takvi projekti na adekvatan način procesuiraju, da se sprovedu sve mere zaštite i spreče oni koji su bili štetni, ali se definitivno to u pojedinim ili većini slučajeva izigravalo, izbegavalo“, objašnjava za Goran Sekulić, bivši pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Sektoru za istraživanje i razvoj. 

Zavod je, između ostalog, zadužen za izdavanje Rešenja o uslovima zaštite prirode, a dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuje da su najmanje 24 MHE, od ukupno 116 koje su deo državnog sistema za proizvodnju električne energije, izgrađene bez tog dokumenta.

Institucije se do sada nisu bavile previše ovim pitanjem, a državni organi analizirali su tri od ukupno 24 slučaja, koja je pronašao BIRN, zbog sumnje da su građevinske dozvole nezakonito izdate, odnosno bez svih neophodnih dokumenata.

Sve istrage su okončane bez daljeg gonjenja.

„Onda smo imali da neki vrlo štetni porojekti, očigledno, koji su u zaštićenim područjima ili drugim osetljivim područjima da su dobijali dozvole bez problema“, kaže Sekulić, koji je Zavod napustio 2015. godine i sada radi u Svetskoj organizaciji za prirodu (WWF).

Prema njegovim rečima, veliki broj MHE izgrađen je bez potrebnih dozvola, ali su i one kod kojih je bilo sve valjano „na papiru“ nanele ekološku štetu.

Motiv investitorima da uđu u ovaj biznis jesu subvencije poznatije kao „feed-in tarife“, koje države koriste kako bi privukle privatnike da ulaže u obnovljive izvore.

Država garantuje da će električnu energiju proizvedenu u takvim postrojenjima kupovati po fiksnoj ceni određeni period. U Srbiji je to 12 godina.

„Usredsređenost na obnovljive izvore pre svega dolazi kao potreba EU da smanji zavisnost od spoljnih dobavljača, s obzirom na to da se veći deo energije iz obnovljivih izvora proizvodi lokalno“, kaže Jakub M. Godzimirski, sa Norveškog instituta za međunarodne poslove. 

Samim tim, balkananske zemlje su preuzele obavezu da povećaju proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, a MHE su više dobile na značaju u odnosu na vetroparkove i solarne panele.

Godzimirski objašnjava da male i velike hidroelektrane nisu suštinski problematične, ako su pravilno regulisane, mogle bi da donesu veliku korist. Naglašava da je suština u tome kako je tržište organizovano, kao i u podsticajima koji se daju investitorima, naglašava da treba da se radi „u skladu sa pravilima“.

BIRN podseća da veliki deo obnovljive energije u Srbiji ne potiče iz MHE, već iz starije tehnologije obnovljivih izvora, odnosno velikih hidroelektrana.

Računica na osnovu podataka EPS-a i Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da su MHE činile samo 0,7 odsto ukupne energije proizvedene u Srbiji u 2018. godini.

Stručnjaci su za BIRN rekli i da su evropski propisi o zaštiti životne sredine obično stroži za zemlje članice EU u odnosu na one koje tek teže da se pridruže. EU je inače više puta pozivala srpsku vladu da ukine feed-in tarife i uvede aukcije, poslednji put 2020. godine, ali se i dalje nude subvencije.