Biznis.rs: Završen stečaj Agrobanke, akcionari dele preostale 1,64 milijarde dinara

Država Srbija ali i akcionari Agrobanke koja je bila 12 godina u stečaju dobiće stečajnu masu u vrednosti od 1,64 milijarde dinara. Država je u ovom slučaju najveći akcionar i poseduje nešto više od 20 odsto akcija, objavio je portal Biznis.rs.

Naime, kako piše portal, početkom februara ove godine je zvanično zaključen stečaj u Agrobanci na koju je država potrošila oko 370 miliona evra u pokušaju da sanira štetu koja je nastala kada je utvrđeno da „kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju“, kako je tada obrazložila centralna banka.

Kako se podseća, Narodna banka Srbije uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem 2011. godine, da bi joj oduzela dozvolu za rad 25. maja 2012. godine.

Kada je reč o imovini Agrobanke, najpoznatija je njena zgrada u Sremskoj ulici nadomak Knez Mihailove, a u njoj već posluju neki sektori Ministarstva finansija, rešenjem Privrednog suda u Beogradu u koji je Biznis.rs imao uvid biće uknjižena na Republiku Srbiju.

Država je u deobi viška stečajne mase „dobila“ ukupno 321,5 milion dinara, odnosno oko 161 milion dinara u novcu, tri akcije brokerske kuće „Tržište novca AD Beograd“, kao i potraživanja i svih spornih prava iz neokončanih izvršnih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 miliona evra.

Ostali akcionari imaju pravo na deobu 80 odsto viška stečajne mase, odnosno oko 1,27 milijardi dinara u novcu.

Centralni registar za hartije od vrednosti (CRHoV) je ispisao 4.211 preferencijalnih akcija Agrobanke nominalne vrednosti 10.000 iz registra i čak 788.903 akcije iste nominalne vrednosti usled zaključenog stečajnog postupka, navodi portal.

„Tako je okončan jedan od stečajeva banaka, koji čak nije ni među dužima, iako je trajao 12 godina, a čak nije ni jedini u vezi Agrobanke, s obzirom na to da je u stečaju i Nova Agrobanka, nastala u procesu spasavanja originalne banke, takođe 2012. godine“, navodi se u tekstu.

Podseća se i da je Narodna banka Srbije slučaj Agrobanke pre dve godine nazvala „primerom najvećeg bankrotstva u domaćem bankarskom sistemu nakon bankarske reforme iz 2001. godine“, koji je poreskim obveznicima i institucijama Srbije naneo trošak u visini od oko 370 miliona evra, što je tada iznosilo 1,3 odsto BDP-a Srbije.

„Agrobanka je, kako se sumnja, jer su još u toku krivični procesi u vezi s ovim slučajem, odobravala kredite bez odgovarajućih garancija i omogućavala da se nove pozajmice finansiraju starim“, navodi portal Biznis.rs.

Centralna banka je u reakciji na intervju koji je NIN-u dao bivši guverner Dejan Šoškić navela da su problemi u radu Agrobanke kulminirali tokom 2011. godine, a da je ukupan gubitak iskazan u toj godini iznosio je oko 284 miliona evra ili 29,7 milijardi dinara.

Dodali su i da je Agrobanka 2011. godinu završila s negativnim kapitalom i pokazateljem adekvatnosti kapitala od –34,44 odsto, što je čak 46,44 procentna poena ispod regulatorno propisanog minimuma.

Tada su i ocenili i da je osnivanje Nove Agrobanke, u koju su prebačeni depoziti građana i privrede kao i „dobri“ krediti bilo nepotpuno i polovično rešenje, koje je zahtevalo finansijsku pomoć države od 85 miliona evra u vidu emitovanih obveznica i pet miliona evra obezbeđenih od strane Agencije za osiguranje depozita.

Stečaj Nove Agrobanke, koja je po svojoj prirodi bila „banka za specijalne namene“ još je u toku, a Agencija za osiguranje depozita, koja je u slučaju banaka „stečajni upravnik“, između ostalog čeka na procenu naplativosti potraživanja Nove Agrobanke od fizičkih lica.

Na prodaju ponuđene nekretnine tri banke u stečaju