Blage kazne za krijumčare divljih životinja u Srbiji

Među najčešće zločine protiv divljih vrsta u Srbiji spadaju nezakonito držanje ili sakupljanje, učestala i nezakonita trgovina i krijumčarenje, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF). Prosečna kazna koja se izriče u takvim slučajevima iznosi svega oko 45.000 dinara.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora.

U saopštenju se navodi da blaga kaznena politika negativno utiče.

„Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine

Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, dok su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja, dodaje se između ostalog u saopštenju.

Kako se naglašava, od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona.

WWF je objavila Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji.

„Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice“, poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.

Kako dodaje, pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ta krivična dela nose i ozbiljne ekonomske posledice, a neretko je u pitanju i organizovani međunarodni kriminal.

Izveštaj koji može da se nađe na sledećem LINKU, sadrži i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Srbiji.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela.

„U 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka, oko 57 odsto ih se završilo osuđujućom presudom.“

ŠTA OTEŽAVA ZAŠTITU?

U izveštaju se napominje da se dosta kažnjivih dela protiv divljih životinja događa u udaljenim ruralnim područjima.

Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi.

Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost.

„Kako bi se situacija popravila, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti“, zaključuje Svilar.

Izveštaj kako se objašnjava, sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji.

Pored toga tu je i statistička analiza prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine.