Broj stanovnika Južne i Istočne Srbije opao za 19 odsto

Broj stanovnika Južne i Istočne Srbije za devet godina opao je za 19 odsto, naročito u seoskim sredinama, saopštila je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). To predstavlja ozbiljan problem za razvoj tih područja kojima su potrebni i bolji planovi za upravljanje migracijama. 

To su, kako se navodi, podaci iz Strategije o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021 – 2027, koja je, uz podršku programa Migracije i dijaspora usvojena u januaru 2020. godine, ukazuje Daniela Kostadinova, projektna menadžerka u GIZ-u.

Napominje se da su nedavno održani sastanci, odnosno infosesije, čije su teme bile obuke svakoj lokalnoj zajednici koji će raditi na izradi Lokalnog Akcionog Plana za upravljanje migracijama (LAP).

„Teme sastanaka su i saradnja sa dijasporom, urodnjavanje aktivnosti i politika i uređivanje iregularnih migracija“, navodi Kostadinova.

Nakon obuke, kako je dodala, sledi konsultantska podrška projektnom timu, a na sastancima su bili predstavnici opština, Nacionalne službe za zapošljavanje, MUP-a i Crvenog krsta. 

Iz Srbije SE godišnje iseli između 30.000 i 60.000 ljudi, a Svetska Banka navodi da se iz Srbije u zadnjih 20 godina iselilo 14 odsto stanovništva. 

Kako se podseća, Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS) i globalni programi Nemačke razvojne saradnje „Migracije i dijaspora“ i „Migracije za razvoj“ koje u Srbiji sprovodi GIZ, pružaju podršku opštinama Bor, Majdanpek i Negotin upravo u izradi Lokalnih akcionih planova za upravljanje migracijama. 

Kako se ocenjuje, uočeno je da postoji potreba za revizijom starih ili razvojem novih LAP u većem broju lokalnih samouprava.

Napominje se da ekonomske migracije, ukoliko se njima dobro upravlja, imaju značajne pozitivne strane, finansijske i filantropske doznake dijaspore, prenos znanja, veština i inovacija stečenih u inostranstvu, kao i doprinos ekonomskom rastu matice.

Infosesije su kako se navodi, jedna u nizu akcija podrške Nemačke u partnerstvu sa KIRS-om, a obezbeđena podrška se sprovodi u 17 lokalnih samouprava Pomoravskog, Severnobanatskog, Zaječarskog i Borskog okruga.

Od početka godine održane su infosesije u Sokobanji, Boljevcu, Kladovu, Ćupriji, Kanjiži, Paraćinu, Kikindi, Knjaževcu, Senti, Čoki, Novom Kneževcu, Jagodini i Rekovcu.

Konsultantsku podršku infosesijama pruža Timočki Omladinski Centar (TOC), koji kreativnim delovanjem, inovativnim pristupom i partnerstvima, doprinosi održivom razvoju zajednice.