EXPO i carinski rat drastično povećali manjak u trgovini Srbije sa svetom: Država molila Trampa da nam odloži carine

Srpski izvoz bi mogao da dočeka kraj ove godine u sumornom raspoloženju, a nije isključeno ni da narednih godina neće biti razloga za slavlje. Ono što su analitičari i procenili da će se desiti – snažan rast spoljnotgovinskog deficita, odnosno u slučaju Srbije obiman uvoz zbog EXPO-a i Nacionalnog stadiona, a manji izvoz zbog loše situacije u Evropi već sada se vrlo dobro vidi na statističkim podacima. Ono od čega se strahuje su nadolazeće carine Sjedinjenih Država, ali i primena CBAM (karbonskih taksi) od strane EU. U oba slučaja država je zatražila odlaganje primene i u toku su pregovori da bi se dobilo „još malo vremena“.

„Uvoz raste u metalskoj i drugim građevinskim sektorima zbog javnih radova. Za sada nas carine ne pogađaju od SAD, ali to se može desiti ako Evropa odluči da uvede kontramere da bi zaštitila svoje tržište od kineske robe. Takođe karbonske takse su iz EU najavljene za 1. januar naredne godine. Odnosiće se prvo na sve građevinske materijale, a kasnije se proširuje na sve industrijske proizvode. Mi većinu energije i dalje dobijamo iz fosilnih goriva, pa i struju za privredu dobijamo iz tih izvora. Izvoz za petrohemijsku industriju i metalsku industriju čini preko 60 odsto našeg izvoza, tako da je u tom pogledu sve ugroženo. Mi se nadamo da će diplomatska akcija države uroditi plodom. Nadamo se da carine iz SAD neće biti drastične već tih 10 odsto, kao i da Evropa neće uvoditi kontramere. Nadamo se i najmanje godinu dana produženja za karbonske takse od EU“, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Ali s obzirom na situaciju, kako dodaje Stanić, očekivanja su da će deficit samo da raste.

Kada govorimo o javnim investicijama i radovima ove godine najaktuelniji je EXPO i Nacionalni stadion, a analitičari Rajfajzen banke su već prošle godine govorili o drastičnom uvećanju deficita u trgovini koji će nastati zbog uvoznih potreba za izvođenje ovih radova. Sada se prema njihovom mišljenju javljaju i neki drugi problemi.

„Značajno usporavanje izvoza krenulo je već tokom 2024. godine usled usporavanja tražnje evrozone, čija ekonomija je ozbiljno usporila rast. Takav trend će biti prisutan i tokom ove godine, jer se rast ekonomije evrozone neće značajno oporaviti ni ove godine – 1,0 odsto godina na godinu, nakon rasta od 0,8 odsto u 2024. godini, pa samim tim možemo očekivati i nadalje slabiji izvoz ka EU. S druge strane, nova carinska politika SAD ka EU uticaće indirektno i na domaću spoljnu trgovinu, u smislu da će se evrozona vrlo verovatno više osloniti na sopstvenu industriju umesto na uvoz potrebnih roba i usluga“, navode ekonomisti Rajfajzena u analizi.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za prva tri meseca ove godine izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,346 milijardi, što čini povećanje od 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 10,241 milijardi, što predstavlja povećanje od 12,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 2,895 milijardi, što je povećanje od 52,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,1 odsto ukupne razmene, prema podacima RZS.

Milojko Arsić, prefesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da će se od većeg broja nepovoljnih faktora možda nešto i popraviti u narednom periodu.

„Nepovoljni faktori kao što je pogoršanje stanja u nemačkoj i italijanskoj privredi loše su uticali na Srbiju. Neki veliki kupci su prestali da kupuju od NIS-a usled najavljenih sankcija pa je došlo do pada proizvodnje. Politička nestabilnost ima određeni negativan efekat. Takođe carinski rat treba videti da li će eskalirati ili se okončati. Postoje i neki strukturni faktori kao što je pogoršanje cenovne konkurentnosti privrede Srbije. Proizvodnja u Srbiji mora više da se oslanja na visokoproduktivne delatnosti, jer se zatvaraju delatnosti koje mogu da plate samo niska primanja poput tekstilne i industrije motanja kablova i slične. U toku je restrukturiranje privrede“, kaže Arsić.

Trošićemo i gradićemo, ali šta ćemo proizvoditi i izvoziti narednih godina?