Bruto cena radnog sata u EU u rasponu od osam do 51 evra

Prosečni troškovi rada po satu u celoj privredi država-članica Evropske unije procenjeni su na 30,5 evra tokom prošle godine, dok su u evrozoni iznosili 34,3 evra. Ovo predstavlja međugodišnje povećanje u poređenju sa 29, odnosno 32,8 evra tokom 2021. godine.

Trošak rada ili ukupni trošak rada je ukupni rashod koji poslodavac snosi za zapošljavanje osoblja (to uključuje plate, doprinose, stručne obuke – minus subvencije).

Prosečna cena rada po satu dobija se tako što se ukupni trošak rada podeli sa odgovarajućim brojem odrađenih sati.

Najniži troškovi rada po satu zabeleženi su u Bugarskoj (8,2 evra) i Rumuniji (9,5 evra), a najviši u Luksemburgu (50,7 evra), Danskoj (46,8 evra) i Belgiji (43,5 evra).

Prosečni troškovi rada po satu u industriji iznosili su 30,7 evra u Evropskoj uniji i 36,6 evra u evrozoni.

U građevinarstvu je cena radnog sata iznosila 27,3 evra (EU) i 30,8 evra (evrozona).

U sektoru usluga troškovi rada po satu iznosili su 30,2 evra u EU i 33,3 evra u evrozoni.

Dve glavne komponente troškova rada su: plate i dnevnice i troškovi koji nisu povezani sa direktnim isplatama radnicima (socijalni doprinosi poslodavaca).

U 2022. godini, u poređenju sa 2021, troškovi rada po satu na nivou cele privrede izraženi u evrima porasli su za pet odsto u EU i 4,7 odsto u evrozoni.

Unutar evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim državama članicama.

Najveći rast zabeležen je u Litvaniji (+13,3 odsto), Irskoj (+9,3 odsto) i Estoniji (+9,1 odsto).

Za zemlje EU van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su 2022. u svim zemljama, a najveći rast zabeležen je u Bugarskoj (+15,3 odsto), Mađarskoj (+13,9 odsto), Rumuniji (+12,2 odsto) i Poljskoj (+11,7 odsto). Cena rada po satu najmanje je porasla u Danskoj (+2,3 odsto).