Budžet za 2016. godinu za sedam odsto veći?

Budžet za 2016. godinu bi, prema najavama, trebalo da stigne u Skupštinu do utorka, a prema nezvaničnim saznanjima budžet je sedam odsto veći od ovogodišnjeg.

U budžetu su uvećani iznosi za subvencije, a za njih je predviđeno 86 milijardi dinara svih građana Srbije, zbog čega se ponovo otvara pitanje svrsishodnosti državnih dotacija.

Oko 86 milijardi dinara – iznos oko koga bi trebalo da se kreće suma koju će Vlada naredne godine dati kroz subvencije. 

Među onima kojima će se i dalje pomagati iz državne kase ostaju Železnice sa subvencijama na nivou prošlogodišnjih uz dodatnih osam milijardi za učešće u ruskom kreditu i radovima na Žeželjevom mostu. 

A pošto spajanje Koridora i Puteva još nije realizovano, subvencije putarima i ove godine idu u dve kolone – više od 6 milijardi Putevima i još 1,26 milijardi Koridorima. Vlada će dotirati i Resavicu sa skoro 4 i po milijarde, a tek nešto manje od toga završiće u javnim servisima. 

Rastu i subvencije privredi, dok je poljoprivreda blago na gubitku u odnosu na ovu godinu. 

Sudeći prema rastu subvencija turizam je jedan od priorteta za Vladu u 2016. godini dok će ponovo izvisiti kultura. 

U Vladi još ne žele da govore o konkretnim ciframa dok ih konačno ne aminuje ministar finansija ali su uvereni da su subvencije, posebno privredi, nužne. 

„Potrebno je da budemo konkurentni, da ponudimo ako ne bolje onda iste uslove, a ja sam sigurna da ćemo mi imati najbolje uslove u regionu te da ćemo imati najbolje efekte, najveći broj ostvarenih ulaganja“, kaže Tamara Jurenić, savetnica ministra privrede. 

„Nova pravila su mnogo preciznija, apsolutno onemogućavaju mogućnost donošenja diskrecionih odluka i ad hok odlučivanja u odnosu na ulagača. Modeli su takvi da ne samo određuju visinu podsticaja nego i kriterijum po kojem ćemo ulaganja deliti na ona od nacionalnog i lokalnog značaja“, objašnjava ona. 

Na listi subvencionisanih manje je javnih preduzeća nego prethodnih godina, u skladu sa dogovorom sa MMFom i Svetskom bankom. To međutim, ne mora da znači da pomoći za ostale neće biti. 

„Postoje različiti modeli, videli smo kako je Železara ove godine bila bez sredstava, bez dotacija iz budžeta, ali je zato prethodne godine u decembru isplaćen čitav iznos koji bi inače bio potrošen za njeno sufinansiranje…znači različita finansijska gimanstika postoji i u okviru budžeta samo ono što je jako važno to je da moraju da se poštuju ti dogovori sa međunarodnim finansijskim organizacijama“, kaže Radojka Nikolić, iz magazina Biznis. 

Subvencije koje se izdvajaju od novca svih građana Srbije, idu i prema onima među nama kojima je najpotrebniji. Više od milijardu i po dinara iz državne kase pomoći će našim najugroženijim sugrađanima da u 2016. godini jeftinije plaćaju struju.