Budžet za odbranu nedovoljno precizan, najveća vojna donacija došla iz Kine

Srbija je od svih zemalja regiona planirala najveće izdatke za odbranu u 2023. godini i jedina je koja je dostigla prag od dva odsto BDP-a. Tokom prethodne godine, Srbija je potpisala četiri međunarodna sporazuma o vojnim donacijama, jedan sa Kinom i tri sa Sjednjenim Američkim Državama (SAD). Budžet za odbranu nije dovoljno detaljan, a ukupan broj pripadnika Vojske Srbije ostaje nedostupan javnosti, neki su od nalaza novog Balkan Defence Monitor-a, koji je objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Rast izdataka a za odbranu širom regiona Zapadnog Balkana usporio je u 2023. godini, nakon nekoliko godina rasta.

Od svih zemalja regiona, Srbija je zabeležila najveću potrošnju za odbranu i ponovo je bila jedina zemlja koja je dostigla prag od 2 odsto BDP-a.

Sudeći prema planiranim budžetima za 2024. godinu, Srbija je u ovoj godini smanjila izdatke za odbranu na 1,8 odsto BDP-a, dok Severna Makedonija i Albanija planiraju da izdatke za odbranu povećaju iznad praga od dva odsto.

Kako se navodi u analizi, ostaje da se vidi da li će stvarni rashodi pratiti ove planove, pošto je kod dve zemlje u 2023. godini 12 odsto od ukupno planiranih sredstava za odbranu ostalo neutrošeno.

Najniži budžet za odbranu u regionu ima Bosna i Hercegovina i on čini manje od jedan odsto njenog BDP-a.

Trend rasta izdataka za odbranu u Srbiji od 2016. godine zaustavljen je 2022. godine, pri čemu su rashodi pali ispod cifara zabeleženih u 2021. Pošto završni račun za 2023. još nije usvojen, stvarni vojni rashodi za ovu godinu i dalje su nedostupni, navodi se u analizi.

Kina najveći vojni donator Srbije u 2023.

Kada su u pitanju međunarodne vojne donacije u regionu podaci o tome su manje sveobuhvatni.  SAD su bile najveći vojni donator Albanije i Hrvatske. EU je bila najveći vojni donator za Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, a u slučaju Crne Gore najveći donator je bila Turska.

Najupečatljiviji nalaz kada se radi o donacijama,  je da je Kina bila najveći vojni donator Srbiji u 2023. godini.

Sa tom zemljom Srbija je u martu potpisala sporazum o besplatnoj vojnoj pomoćiu vrednosti od 50 miliona kineskih juana ili 6,7 miliona evra.

BCBP ocenjuje da bi bilo potrebno mnogo više da bi se Kina pozicionirala kao dominantni bezbednosni partner za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, posebno zbog geografske udaljenosti, ali da bezbednosna saradnja sa Kinom takođe može biti dugoročni trend za zemlje poput Srbije koje žele da „zaštite svoje opklade“ u doba kinesko-američkog rivalstva.

Srbija je 2023. godine potpisala četiri međunarodna sporazuma o vojnim donacijama – pored sporazuma sa Kinom, potpisna su tri sporazuma sa Sjednjenim Američkim Državama (SAD).

Nije precizirano da li su ova četiri sporazumi sprovedena, ali je Ministarstvo dostavilo podatak o njihovoj novčanoj vrednosti. I dok je za donacije iz SAD-a naveden  predmet i vrednost donacije, u slučaju donacije iz Kine nije preciziran njen sadržaj, a ni na sajtovima Ministarstva odbrane ili Vojske nije bilo informacija o konkretnom sporazumu.

SAD su potpisale sporazum o doniranju 155.832 dolara srpskoj vojsci za pokrivanje troškova skladištenja i transporta montažnih objekata, potpisan je protokol da SAD doniraju Vojsci Srbije vojne šatore u vrednosti od 75.232 dolara, kao i ugovor o donaciji srpskoj vojsci IT opreme u vrednosti od 21.742,88 dolara.

U poređenju sa prethodnim godinama, kada su SAD dominirale kao vojni donator,  prošlogodišnja donacija Kine premašuje sve agregatne donacije SAD za tu godinu.

Sistem 112 još nije uspostavljen, detalji o donaciji opreme iz Kine tajni

Budžet Srbije za odbranu „umereno transparentan“

Srpski budžet za odbranu je umereno transparentan, ocenjuje Balkan Defence Monitor.

Na primer u budžetu se nalazi nekoliko programa i projekata koji uključuju samo stavku pod nazivom „mašine i oprema“, ali bez povezivanja sa konkretnim nabavkama koje bi se realizovale (odnosno kupovina kojih konkretnih mašina i opreme se planira).

„Budžet nije dovoljno raščlanjen i detaljan, što onemogućava sveobuhvatan nadzor. Na primer, troškovi za naoružanje i opremu nisu razvrstani po konkretnim projektima, pa ih je nemoguće povezati sa pojedinačnim projektima nabavki“, piše dalje u analizi.

Takođe, napominje se da su operativni troškovi, uključujući troškove održavanja, rezervnih delova, goriva i svega što je potrebno za obuku, vežbu i jačanje sposobnosti, relativno niski u poređenju sa iznosima koji se troše na nabavku naoružanja i opreme.

Broj pripadnika Vojske ostaje nepoznat

Ukupan broj pripadnika Vojske Srbije ostaje nedostupan javnosti, jer je za razliku od drugih zemalja regiona, Srbija većinu dokumenata koji se odnose na upravljanje ljudskim resursima klasifikovala sa stepenom tajnosti „poverljivo” ili višim stepenom tajnosti, što je omogućeno Odlukom o utvrđivanju stepena tajnosti podataka u Ministarstvu odbrane i Vоjsci Srbije iz 2016. godine, a koju je civilno društvo kritikovalo zbog smanjenja transparentnosti sektora odbrane, ukazuje Balkan Defence Monitor.

Jedini broj koji se odnosi na ljudske resurse u Vojsci, a koji je saopšten javnosti u poslednjih godinu dana odnosi se na plan po kojem će specijalne snage Vojske Srbije porasti na 5.000.

NATO dominantan partner

U 2023. godini (čak i za zemlje koje nisu članice NATO-a poput Srbije i Bosne i Hercegovine) NATO je dominirao kao partner zemalja Zapadnog Balkana u međunarodnoj vojnoj saradnji.

Čak i Srbija, zemlja koja je proglasila vojnu neutralnost i vodi spoljnu politiku balansiranja između velikih sila, ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD.

Na primer, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Srbija je zabranila sve međunarodne vojne vežbe. Međutim, 2023. godine, Vlada Srbije je uvela i izuzeće od ove zabrane koje se odnosi na vojnu vežbu „Platinasti vuk 2023“.

Tu vežbu, kojoj je domaćin bila Srbija, zajedno su organizovale Evropska komanda oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država i Vojska Srbije.

Učesnici vežbe pored SAD i Srbije, bili su Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Grčka, Mađarska, Italija, lovenija i Velika Britanija.