Srbija

27.11.2023. 10:35

Autor: Nevena Petaković

Sistem 112 još nije uspostavljen, detalji o donaciji opreme iz Kine tajni

Policijski automobil Foto: Nova ekonomija

Srbija

27.11.2023. 10:35

Kina je dala Srbiji donaciju za uvođenje sistema za hitne pozive  112, a ta donacija podrazumeva nabavku IКT sistema (informaciono-komunikacionog sistema), koja će omogućiti uspostavu tehničkih centara i unapređenje rada Ministarstva unutrašnjih poslova u tehničkom smislu, navodi se u odgovoru koji je MUP poslao Novoj ekonomiji na pitanja postavljenja kroz zahtev za pristup informaciji od javnog značaja.

Nova ekonomija je od MUP-a tražila sve sporazume, ugovore i dokumenta između Srbije i Kine o donaciji sistema 112, ali je taj deo zahteva odbijen kao „neosnovan“ jer bi se time ozbiljno ugrozili međunarodni odnosi i povredilo pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka više lica, među kojima su i strani državljani.

Nacionalni centar 112 još uvek nije u potpunosti uspostavljen na teritoriji Srbije, a kompletan sadržaj projekta utvrđen je tehničkim planom koji su usaglasile Srbija i Кina, naveo je MUP u odgovoru Novoj ekonomiji.

Narodna Republika Kina donirala je Srbiji sistem 112, vredan 25,6 miliona evra (oko 2,9 milijardi dinara) koji će značajno unaprediti efikasnost i ubrzati reagovanja hitnih službi u Srbiji, saopšteno je krajem septembra prošle godine.

„Ovo je najveća pojedinačna donacija MUP-u od strane NR Kine“, rekao je u to vreme ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

Sporazum koji su (prema zvaničnom saopštenju Vlade) potpisali Vulin i ambasadorka Kine Čen Bo omogućiće uvođenje nacionalnog sistema, jedinstvenog srpskog broja 112 koji će objediniti sve srpske službe koje pružaju neophodnu pomoć ljudima, skratiti brzinu reagovanja u tim situacijama i omogućiti da se preciznije odredi lokacija sa koje je poziv upućen.

Uspostavljanje broja za hitne slučajeve 112 inače je i jedna od obaveza koje Srbija ima u procesu evrointegracija.

Kako se navodi u izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu, sistem evropskog broja 112 za pozive u slučaju opasnosti, koji je izrađen kroz donaciju kineske vlade i operativan je od jula 2023. godine, još uvek se u potpunosti ne primenjuje u skladu sa standardima EU.

Više od 30 godina građani Evropske unije koriste jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve „112“ kako bi se javili hitnim službama. U osam zemalja EU (Danskoj, Estoniji, Finskoj, Malti, Holandiji, Portugalu, Rumuniji i Švedskoj) 112 je jedini broj za hitne pozive (u ostalim državama EU pored broja 112, u upotrebi su i nacionalni brojevi).

U 2021. godini broj „112“ pozvan je 153 miliona puta, što je povećanje za tri odsto u poređenju sa 2019. godinom. Ukupan broj hitnih poziva (uključujući i pozive ka nacionalnalnim brojevima tamo gde su oni još uvek u upotrebi) zadržao se na 270 miliona. To znači da je u ukupnom broja svih hitnih poziva, udeo poziva jedinstvenog broja „112“ bio 56 odsto, piše u izveštaju Evropske komisije  o efikasnosti primene jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112.

U državama članicama gde za hitne pozive na raspolaganju postoje i nacionalni brojevi i jedinstven broj 112, korišćenje jedinstvenog evropskog broja varira, od 5 odsto u Irskoj do 97 odsto u Bugarskoj.

Advokatica Nina Nicović je za Novu ekonomiju objasnila da je Sistem 112 sistem koji bi trebalo da objedini sve službe koje pomažu u vanrednim situacijama, elementarnim nepogodama – tu je policija, hitna pomoć, vatrogasci i bilo ko drugi ko može da pomogne u nekoj konkretnoj situaciji.

„Faktički bi svako trebalo da bude na nekoj vrsti raspoloživosti za taj sistem. Osim hitne pomoći, vatrogasaca, policije, postoji niz drugih aktera koji mogu da budu uključeni po potrebi u zavisnosti od vrste situacije koja se dešava“, rekla je ona.

Ideja je, kako objašnjava Nicović, da kao u svim evropskim zemljama pozovete samo jedan broj (112) kažete koji je vaš trenutni problem, ili šta se trenutno dešava ako je u pitanju neka vanredna situacija – na primer izlivanje amonijaka. „Vi pozovete broj 112 i taj sistem 112 sam razvrstava kojoj službi će uputitit taj vaš poziv, koga će obavestiti o toj problematici koja se trenutno dešava“, navela je Nicović.

Nacionalni centar 112 još uvek nije u potpunosti uspostavljen na teritoriji Srbije, a kompletan sadržaj projekta utvrđen je tehničkim planom koji su usaglasile Srbija i Кina, naveo je MUP u odgovoru Novoj ekonomiji.

„Funkcija Nacionalnog centra 112 će biti da pokriva celu teritoriju Srbije i omogućava hitan odgovor i raspoloživost policije, vatrogasaca, hitne medicinske pomoći, reagovanje u hitnim slučajevima većih razmera, kao i koordinaciju i odlučivanje u okviru različitih nadležnosti“, navodi se u odgovoru MUP-a.

Na teritoriji Srbije je planirano da se uspostave Nacionalni centar 112 i 4 regionalna centra 112, i to: Nacionalni centar 112 – u Palati Srbija, Beograd, dok bi regionalni centri bili stacionirani u Beogradu, Novom Sadu, Кragujevcu i Vranju, navodi MUP.

Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi i da „kontinuirano sprovodi aktivnosti“ vezane za omogućavanje poziva jedinstvenog broja u hitnim slučajevima 112 i jačanju kapaciteta hitnih službi za davanje adekvatnog odgovora.

I u informatoru o radu MUP-a, između ostalog, piše da se intenzivno radi na realizaciji dve bilateralne donacije sa Kinom, između ostalog, u vidu uspostavljanja opreme sistema 112.

Na pitanje Nove ekonomije koje sve firme i institucije su angažovane (ili su bile angažovane) na uspostavljanju Nacionalnog sistema 112, iz MUP-a navode da su za potrebe implementacije Nacionalnog centra 112, do sada, u Srbiji uključeni predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Regulatorne agencije za elektronske i poštanske usluge.

Prema rečima advokatice Nine Nicović, ono gde bi građani mogli odmah da vide neki učinak u primeni Sistema 112 su SMS poruke upozorenja koje se šalju u velikoj većini zemalja na svetu i generalno u Evropi. Sa druge strane, u Srbiji se, prema informacijama kojima raspolaže Nicović, SMS poruke kao deo ranog upozoravanja i dalje ne koriste.

SMS poruke upozorenja bi, kako objašnjava Nicović, trebalo da se šalju svim korisnicima mobilnih telefona na teritoriji Srbije u slučaju bilo kakvih elementranih nepogoda, vanrednih situacija, čak i u slučaju zagađenja vazduha.

„Sistem ranog upozoravanja je hitan ljudima, da znaju gde je zagađenje prekomerno da bi zatvorili prozore, da znaju gde su poplave da ne bi išli tim putevima.. Mi moramo da znamo takve stvari, nećemo se uvek naći ispred televizora i pored radija da bismo čuli šta se dešava trenutno,  da ne zavisimo od interneta, jer SMS poruke ne zavise od interneta“, rekla je Nicović u razgovoru za Novu ekonomiju.

Nicović je poručila da ne postoji nikakav razlog da sistem ranog upozoravanja u smislu slanja SMS poruka i samog obaveštavanja ne radi, jer sa zakonske strane postoji celokupan osnov da bi se krenulo u rad (Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama stupio je na snagu 2018. godine).

Takođe, ona ocenjuje i da za slanje SMS poruka kao deo ranog upozoravanja ne postoji nikakva tehnička smetnja i da su one moguće i u ovom trenutku.

„Mislim da je to vezano za saradnju MUP-a sa mobilnim operaterima, a ne sa kompletnom tehničkom spremnošću sistema“, rekla je ona dodajući da „ako su mogle poruke da se šalju za vreme kovida, za vreme izbora, onda sigurno mogu da se šalju i u vanrednim situacijama“.

„Jedna je stvar da vi napravite moderan sistem 112, totalno je druga stvar da vi na vreme obavestite građane o nekoj opasnoj situaciji koja se dešava“, navela je Nicović.

Uspostavljanje jedinstvenog jedinstvenog broja za hitne pozive 112 je inače jedna od obaveza koju Srbija treba da ispuni u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU ), deo je poglavlja 10 – Informaciono društvo i mediji. Da bi se to poglavlje zatvorilo Srbija mora da (između ostalog) u potpunosti uspostavi broj 112.

Evropska unija je i finansirala jedan od projekata u vezi sa sistemom 112 u Srbiji. Na sajtu „Euzatebe“ dostupne su informacije o projektu „Dizajn efikasnog sistema podrške 112 u Republici Srbiji“ koji je sprovođen od 2019. do 2021. godine i imao za cilj da pruži najefikasnije preporuke za uvođenje sistema hitnih službi „1-1-2“ u Srbiji.

Iz Delegacije Evropske unije u Srbiji su Novoj ekonomiji odgovorili da je cilj projekta (koji je sa 1,37 miliona evra finansirala EU) bio da se „stvore uslovi“ za uspostavljanje sistema za hitne pozive „112“.

Taj projekat, koji je završen u julu 2021, dao je detaljan prikaz onoga što je neophodno za funkcionisanje usluge 112 u Srbij –  sa pravne, organizacione, tehničke i finansijske tačke gledišta, a u skladu sa standardima EU.

Na pitanje da li EU i dalje učestvuje u razvoju sistema 112 u Srbiji, iz Delegacije EU navode da ne postoje tekući projekti koje finansira EU, a koja se odnose na podršku sistemu 112, kao i da do sada (od strane Srbije) za to nije tražena dodatna finansijska podrška od Evropske unije.

„U bilateralnom dijalogu sa Srbijom EU je definisala da svako dalje ulaganje u evropski broj za hitne slučajeve 112 mora biti u skladu sa zahtevima i standardima EU“, naveli su iz Delegacije.

MUP odbio da dostavi dokumenta sa Kinom

Deo zahteva Nove ekonomije (koji se odnosio na dostavu svih ugovora, sporazuma, dokumenata vezanih o donaciji sistema 112 između Srbije i Kine) MUP je odbio pozivajući se na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje kažu da organ vlasti (u ovom služaju MUP) može tražiocu (informacije) da uskrati pristup informacijama od javnog značaja ako bi time ozbiljno urgozio odbranu zemlje, nacionalnu i javna bezbednost, međunarodne odnose, ili prekršio pravila međunarodnog arbitražnog prava.

„Imajući u vidu da su tražena dokumenta nastala u procesu saradnje državnih organa dve države, činjenjem dostupnih javnosti traženih dokumenata postupilo bi se u suprotnosti sa osnovnim pravilima na kojima se temelje međunarodni odnosi, a prvenstveno da se međunarodni odnosi odvijaju u dobroj veri, odnosno veri da će se poštovati preuzete obaveze. Postupanjem koje je suprotno navedenom, mogli bi se ozbiljno ugroziti međunarodni odnosi s obzirom da je u samom dokumentu navedeno da se određeni podaci ne mogu učiniti dostupnim trećim licima bez saglasnosti druge strane“, piše u odgovoru.

MUP dalje navodi i da tražena dokument sadrže i podatke o ličnosti više lica (imena i prezimena, telefonske brojeve, imejl adrese), a da je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno da organ vlasti može da tražiocu ograniči ostvarivanje prava na pristup informaciji od javnog značaja „ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi”.

Izuzetak od toga su slučajevi da je lice u odnosu na koje se traži informacija na to pristalo, ako se radi o ličnosti, pojavi i događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o javnom funkcioneru u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija i ako je informacija vezana za vršenje njegove javne funkcije ili se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije.

Uslovi za primenu izuzetaka navedenih izutetaka nisu ispunjeni jer lica čiji su podaci sadržani u traženim dokumentima nisu dala propisanu saglasnost, niti se radi o licima koja su svojim ponašanjem dala povoda za traženje informacija, a većina lica koja se spominju u traženim dokumentima ne mogu se podvesti pod pojam javnog funkcionera.

„Činjenjem dostupnim javnosti traženih dokumenata povredilo bi se pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka više lica, među kojima su i strani državljani, pri čemu nisu ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka“, navodi MUP.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.