Svakog dana živimo teoriju dnevnog reda, koja kaže da čoveka ne možete da naterate ili ubedite da misli ono što vi želite, ali možete da ga usmerite o čemu će da razmišlja, izjavila je FoNetu novinarka Jelena Bulajić i ocenila da, kad god vidi inflaciju vesti o određenoj temi, pomisli šta se krije od građana.
Kada se pomenu lažne vesti, ona se seti studentskih dana, kada je mislila da nju neko može neko da natera šta i o čemu će da misli, ali i da, ako zna da prepozna vest, niko ne može da je ubedi da je nešto drugo veća vest.
Kako je ušla u novinarstvo, ali i dan danas, Bulajić je shvatila da mi svaki dan živimo teoriju dnevnog reda, zato što vidi mnogo formalnih i neformalnih autoriteta koji pokušavaju da je ubede da je baš određena stvar vest.
„Kada mi toliko informacija sipaju o određenoj temi, zamislim se da li postoji nešto drugo pored čega ću proći, a neću primetiti“, rekla je ona u okviru serijala Press Extra.
Bulajić misli da medije, nažalost, tako treba čitati i pitati se da li inflacija vesti o određenoj temi od nas krije nešto drugo.
Ona je u razgovoru s novinarkom Ivanom Šanjević podsetila da su lažne vesti oduvek postojale i da je oduvek bilo dezinformacija, ali je napomenula da su nove tehnologije fenomen lažnih vesti izbacile u prvi plan. Prema njenim rečima, danas ima mnogo izvora informacija i maltene svako od nas može biti izvor informacija.
„Svako može da emituje neku lažnu vest“, smatra Bulajić, koja veruje da se to događa iz neobazrivosti, neznanja ili površnosti.
Kako je ukazala, strašno je, međutim, kada pojedinci koriste svoj formalni ili neformalni društveni status i lažne vesti plasiraju sa vrlo jasnim ciljevima.
Bulajić se priseća da su nju učili šta je vest i da u vesti nema stava i komentara, već da ona počiva na pouzdanom izvoru i da ima potvrdu u drugom relevantnom izvoru. Problem počinje kada se u vest unosi komentar, predočila je ona i konstatovala da društvene mreže, savremene tehnologije i novi načini komuniciranja, mogu biti upotrebljeni i zloupotrebljeni.
Treba znati ko vam je izvor, kao i u novinarstvu, i da li je i zašto relevantan za vas. To treba znati i na društvenim mrežama“, smatra Bulajić.
Ona je uverena da ljudi nisu svesni da društvene mreže počinju da funkcionišu kao mediji i da se javni medijski prostor proširio.
Bulajić ističe da nikada svesno nije kreirala lažne vesti, niti je bila njihova žrtva, jer se uvek preispituje.
„Uvek pomislim da li je ovo baš tačno, da li to baš tako, zašto ovaj to tvrdi, zašto ovo baš sada. To moje preispitavnje dosta pomaže da se branim od lažnih vesti“, zaključila je Bulajić.
