Čadež: Kosovski predsednik Hašim Tači podržava dijalog PK Srbije i Kosova

Kosovski predsednik Hašim Tači podržava dijalog privrednih komora Srbije i Kosova kako bi se na toj teritoriji više iskoristili potencijali privredne saradnje, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u Prištini, nakon sastanka predstavnika dve komore sa Tačijem.

Već dve godine, naveo je Čadež, sa predsednikom Privredne komore Kosova Safetom Grdžalijuom nastojimo da ostvarimo konkretniju saradnju dve poslovne zajednice.

„Znamo koja su naša ograničenja, koja rešenja možemo a koja ne možemo da ponudimo. Zato je bitno da imamo stalnu komunikaciju. Danas smo imali sastanak i sa Tačijem, koji je podržao naš dijalog i čuli smo ohrabrujuće reči“, rekao je Čadež.

Prema Čadežu, on i Grdžaliju svakodnevno pokušavaju da reše poslovne probleme ljudi koji međusobno trguju i žele da ostvare zajedničke projekte na Kosovu.

„U Prištinu smo došli sa kompanijom iz Leskovca koja želi da radi zajedničke projekte sa ovdašnjim partnerima. I na dobrom su putu da to urade. To radimo iz dana u dan, a ne samo na forumima ili povodom nekog događaja. Svakodnevno se trudimo da saradnju naših privreda unapredimo“, rekao je Čadež dodajući da je važno da se naglasi gde su problemi, a gde je saradnja dobra.

To važi, naveo je, i za probleme carinske prirode, usaglašavanje veterinarskih sertifikata.

„Tražimo podršku i pokušavamo da ubrzamo rešavanje problema. Privredi treba rešenje odmah, jer posao ne može da čeka. Od toga zavisi i kako će se živeti i u Prištini i u Beogradu“, rekao je Čadež.

Prvi čovek PKS kaže da je važan regionalni pristup, da Komorski investicioni forum (KIF) okuplja osam komora, koje region posmatraju kao ekonomsku celinu.

„Baš zato svaka nestabilnost, gde god da se desi, pogađa svaku od naših privreda. I to moramo da shvatimo, da postoji konkretni interes da se sarađuje, da se prave konkretni projekti. Mnogi projekti već postoje, ali potencijal je mnogo veći“, rekao je Čadež.

Upitan za zajednički projekat kod Ibarske klisure, Čadež je rekao da postoji ideja da se rade projekti u slobodnim ekonomskim zonama.

„Pojam zona je poznat svuda u svetu i nije ništa što bismo mi izmislili, ali olakšava svakom investitoru da dođe do svih dozvola, ima olakšice za poslovanja, a to je ono o čemu smo pričali i čini mi se da postoji jasna podrška da nastavimo“, rekao je.

Čadež je dodao da je na sastanku bilo reči i o nekim problemima koje su predsednici obe komore počeli da rešavaju, ali, kako je primetio, ne mogu sami da ih reše, jer se rešavaju na drugom nivou, uz svu kompleksnost i političkog i tehničkog dijaloga dve vlade.

„Znamo da to nije lako ni u železničkom, ni u poštanskom saobraćaju, ni u telekomunikacijama, ali tu smo da kažemo šta privreda očekuje. Privrednici bi trebalo da dođu u Prištinu, da imaju normalne telekomunikacione veze. To je za njihov posao veoma važno – da pošta, železnica i ostali infrastrukturni sistemi funkcionišu. Znamo da to nije na nama, ali pokušavamo da što brže dođemo do rešenja“, rekao je on.

Čadež je istakao da sve vlade, i u Prištini, i u Beogradu, i u Zagrebu, i u Sarajevu, imaju zajedničkog neprijatelja – nezaposlenost, ekonomsku nerazvijenost u poređenju sa zapadnim zemljama.

„Čini mi se da mnogo toga možemo brže da uradimo“, zaključio je.

Predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju izjavio je da se saradnja između privrednih komora Srbije i Kosova upravo realizuje u okviru razgovora na relaciji Beograd–Priština, te da mu je drago što su Kosovo posetili predstavnici PKS sa Čadežom na čelu.

„To je naš prijatelj, sa kojim imamo jako dobre odnose“, rekao je Grdžaliju.

Govoreći o današnjem sastanku, Grdžaliju je rekao da su bili pozitivno iznenađeni podrškom koju su dobili od Tačija, što je, primetio je, veoma značajno.

Saglasan je da su najveći neprijatelji – nezaposlenost i slab ekonomski razvoj, ističući da u cilju zajedničkog rešavanja tih problema mora da se jača dijalog i da se misli regionalno.

Grdžaliju ističe da se moraju prevazići postojeće barijere i poboljšati protok ljudi i robe i da su zato predstavnici komora tražili „jednu ekonomsku zonu na Ibarskoj klisuri, gde će postojati poseban tretman i da ta ekonomska zona bude atraktivna za strane ulagače, bilo iz Srbije, Kosova ili Evrope i sveta“.

„Želimo da stvorimo uslove za početak proizvodnje i da svi koji tu žive nađu posao. Kroz ovaj dijalog mislim da smo na dobrom putu da rešimo problem nezaposlenosti“, dodao je Grdžaliju.

Dosadašnje rezultate međukomorskog dijaloga Beograda i Prištine i regionalnih inicijativa PKK i PKS, aktivnosti na povezivanju kompanija članica dve komore i planirane projekte Komorskog investicionog foruma (KIF) Čadež i Grdžaliju predstavili su i američkom, britanskom i italijanskom ambasadoru u Prištini Gregu Delaviju, Roriju O’Konelu i Pijeru Kristoforu Sardiju.

Čadež će, nakon posete Prištine do 22. avgusta boraviti i na Ohridu, u Draču, Tirani i Budvi gde će, takođe, sa najvišim zvanicnicima, predsednicima privrednih komora i predstavnicima poslovne zajednice razgovarati o zajedničkim projektima i inicijativama u okviru KIF-a.

Predsednici komora Srbije, Makedonije i Kosova, Marko Čadež, Branko Azeski i Safet Grdžaliju, na Ohridu će se sastati i sa Đorđem Ivanovim, predsednikom Makedonije. Sa predstavnicima makedonske komore razgovaraće se o ulozi poslovnih asocijacija u unapređenju prometa i otklanjanju necarinskih barijera u okviru CEFTA regiona.

U sklopu priprema za organizaciju Poslovnog foruma Srbija–Albanija, koji će se održati 14. oktobra u Nišu, predsednik PKS putuje u Albaniju gde će se, kako je planirano, sresti i sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Podrška komora infrastrukturnom povezivanju Zapadnog Balkana, uključivanje kompanija iz regiona u te projekte i kreiranje zajedničkog regionalnog turističkog proizvoda biće u fokusu sastanka sa predsednikom Privredne komore Crne Gore Velimirom Mijuškovićem.