Čak 63 odsto mladih vidi svoju budućnost van Srbije

Čak 71 odsto mladih, od 15 do 30 godina, želi da napusti mesto u kome živi, dok 63 odsto svoju budućnost vidi van granica naše zemlje.

Gotovo polovina mladih bi htela da živi u nekoj od država zapadne Evrope, osam odsto u SAD, dok svaki peti želi da se preseli u veću sredinu u Srbiji, pokazuju rezultati iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, koje je danas predstavljeno.Istraživanje je sprovela Krovna organizacija mladih, u sklopu projekta Glas mladih u demokratskim procesima, a u njemu je učestvovalo 1.200 ispitanika iz cele Srbije.

Boban Stojanović, iz Krovne organizacije mladih, ocenjuje kao zabrinjavajuće odgovore u kojima su ispitanici većinski saglasni – da mladi i obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se tamo njihovo znanje više ceni, da mladi nemaju podsticaj da uče jer se u Srbiji sve dobija poznanstvom i novcem, kao i da je visoko obrazovanje potpuno diskreditovano lažnim diplomama i fantomskim privatnim fakultetima.

„Poražavajuća je činjenica da mladi sve više veruju da je za zaposlenje neophodno da iza sebe imaš partijsku knjižicu i veze, pre nego adekvatno obrazovanje,“ kaže Stojanović i dodaje da je 40 odsto ispitanika nezadovoljno obrazovnim programima za koje se školuju ili su ih završili.

On je ukazao i na alarmante podatke o bezbednosti: 31 odsto mladih je reklo da su bili izloženi digitalnom nasilju, 59 odsto fizičkom ili verbalnom, dok je čak 80 odsto bilo svedok nasilja. Kao uzorke nasilja u Srbiji mladi ljudi najčešće prepoznaju porodične odnose, odustsvo i pad društvenih vrednosti i stanje u društvu i lošu kaznenu politiku prema nasilnicima. Ništa optimističniji nisu ni rezultati istraživanja o diskriminaciji – 56 odsto mladih su bili žrtve, a 79 odsto svedoci diskriminacije. Svaki peti anketirani smatra da nasilje može biti opravdano.

Istraživanje je ukazalo i na nizak stepen političke participacije mladih, ali i nisko poverenje u institucije i političke aktere. U odnosu na prethodnu godinu, poverenje mladih u sve institucije je opalo, a posebno zabrinjava što nijedna (na skali od jedan do pet) nema prosečnu ocenu iznad tri. Mladi najviše veruju vojsci, policiji, kancelarijama za mlade, crkvi i Ministarstvu omladine i sporta, a najmanje političkim partijama, političkim institucijama i medijima. Zanimljivo je da nema većih odstupanja kada se uporede prosečne ocene institucija i ličnosti koji ih vode, sem u slučaju ministara odbrane i policije Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića, koji su lošije ocenjeni od organa na čijem su čelu. S druge strane, mladi više veruju Aleksnadru Vučiću i Ani Brnabić nego institucijama koje predstavljaju.

„Više od četiri petine ispitanika ne veruju nijednom političaru u Srbiji, a raste verovanje da mladi nemaju uticaj na političke procese i odluke. Više od trećine mladih nikad ne glasa na izborima, a kao najčešće razloge navode da su svi političari isti, da ne rade u interesu građana i da su im se svi političari smučili“, rekao je Stojanović.

Negativne asocijacije na EU

Za trećinu anketiranih, prva reakcija na pojam Evropske unije je negativna, 40 odsto su ravnodušni, a za 27 odsto pozitivna. U odnosu na lane, povećan je broj mladih koji EU posmatraju u negativnom kontekstu, ali i onih koji se protive ulasku Srbije u EU – takvih je sada 42 odsto, dok je za pristupanje 38 odsto. U poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima, za 10 odsto je povećan broj mladih koji smatraju da bi Srbija trebalo da se oslanja na Rusiju prilikom kreiranja spoljne politike, pa je sada gotovo podjednako mladih i na strani te zemlje i EU.