Za veći privredni rast Srbije presudan je nastavak ekonomskih reformi, a EBRD namerava da poveća ulaganja u Srbiji, kaže predsednik te banke Suma Čakrabarti.
Regionalna stabilnost je ključna za ekonomski napredak i u tome Srbija ima veliku ulogu, a EBRD je zainteresovan za „Telekom“ i investicije u mala i srednja preduzeća, rekao je Čakrabarti.
„Ceo region Zapadnog Balkana prioritet je za EBRD, a Srbija je najveća privreda u tom regionu pa je stoga veoma važan prioritet u regionu. Zbog toga sam ja toliko mnogo vremena posvetio dolasku u Beograd, razgovoru sa premijerom, sa drugim ministrima, ali i sa predstavnicima privatnog sektora. Želimo da vidimo šta EBRD može da uradi još više kako bi pomogao Srbiji na njenom putu evropskih integracija i u širem smislu da bi razvila svoju privredu“, rekao je Čakrabarti.
On je precizirao da je posao EBRD da pomogne privatnom sektoru u Srbiji, na Zapadnom Balkanu, da budu još bolji kada se bude ulazilo u EU.
Za veći privredni rast Srbije presudan je nastavak ekonomskih reformi, a EBRD namerava da poveća ulaganja u Srbiji, kaže predsednik te banke Suma Čakrabarti.
Upitan da li je naš privatni sektor spreman za to, Čakrabarti je naveo da neki delovi privatnog sektora jesu spremni, ali da svakako predstoji dosta posla u drugim sektorima.
„Jedna od oblasti o kojoj želim da razgovaram sa vladom i mi na tome snažno insistiramo jeste privatizacija preduzeća koja su u javnom sektoru, jer ako se to ne desi, neće biti konkurentne kada uđu na tržište EU“, rekao je Čakrabarti.
Što se tiče privatizacije, „Telekom“ je jedan primer, ali ima i drugih kompanija, u bankarskom sektoru, dodao je on ističući da je EBRD zaintersovan za te kompanije.
„Ono što je dobro videti jeste da su sadašnja i prethodna vlada počele da rade mnogo stvari koje su veoma korisne, a u pogledu Zakona o privatno-javnom partnerstvu, koncesija, poreskog sistema. Sve su to veoma važne stvari koje bi trebalo da budu u pravom obliku da bi došlo najpre do restrukturiranja, a zatim možda i do privatizacije. Mi smo zainteresovani za iste oblasti o kojima smo i ranije razgovarali“, rekao je prvi čovek EBRD.
Oblast koja treba da se realizuje jesu strukturne reforme što će omogućiti napredak, dodao je.
Na pitanje šta je bilo ključno da EBRD primeni prognozu privrednog rasta Srbije na više, Čakrabarti je naveo da je ključna stvar u budućnosti nastavak reformskog procesa, a naredna faza su strukturne reforme.
„Pošto je formirana vlada u avgustu, mislim da sada postoji šansa da se ide napred i da se neke od tih reformi usvoje u parlamentu, ali i da se odredi pravac što je po meni mnogo više reformski značajno“, rekao je.
Ove godine EBRD će uložiti oko 300 miliona evra što je manje u odnosu na prethodne tri godine.
„To nije zbog toga što je Srbija loše radila, imate mnogo dobrih projekata već zbog toga što je bilo izbora, trebalo je vremena da se formira vlada pa su odluke odlagane. Svi to znaju. Ali sada, pošto je vlada formirana verujem da će EBRD ulagati 450 miliona evra godišnje“, dodao je Čakrabarti.
Naredne godine suma će, kaže, biti veća.
„Ako pogledate sveukupne brojke i koliko smo uložili u Srbiji, to je 4,4 milijarde evra u preko 200 projekata. To je svakako značajan broj u velikom broju sektora, ali ima još toliko potencijala u Srbiji koji je još neistražen. Moramo da nastavimo da insisitramo i na tim malim i srednjim preduzećima. Svake godine EBRD pomogne oko 100 malih i srednjih preduzeća kroz savetodavne usluge“, dodao je Čakrabarti.