Obrazovanje u Srbiji od predškolskog obrazovanja, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole, do kraja petogodišnjih akademskih studija, koje su završene 2018. godine, košta oko 34 hiljade evra. To se između ostalog navodi u analizi „Troškovi visokog obrazovanja“ koju je objavio Institut za razvoj i inovacije.
„Posmatrano po pojedinačnim fakultetima, raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu do čak 58.095 evra na Medicinskom“, rekao je direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.
On je dodao da je od Medicinskog skuplje školovanje na Stomatološkom fakultetu i to za čitavih 12 hiljada evra, pa iznosi oko 70.694 evra.
Dodaje se da je ukupna cena školovanja na Biološkom fakultetu 38.692 evra, na Eketrotehničkom je 35.778 evra, Tehnološko-metalurškom 40.570 evra i na Mašinskom 33.866 evra.
Ovi troškovi odnose se na celokpuno školovanje, zaključno sa završenim fakultetom i bili su aktuelno do 2018. godine.
Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je traje četiri godine i koje je okončano 2018. godine, kako se navodi, iznosili su blizu 21 hiljadu evra.
(NE)SREĆAN DAN NAUKE: ZA TROŠKOVE NAUČNIKA NI 200 DINARA DNEVNOTroškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja u Srbiji su oko 13,5 hiljada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno je otežavala
U studiji je navodi da se došlo do grubih podataka o ceni školovanja jednog doktora nauka u Srbiji, pa se došlo do „grube“ od oko 55 hiljada evra prosečnog troška ukupnog školovanja za jednog doktora nauka.
Napominje se da je iznos prosečne neto plate u Srbiji oko pet hiljada evra godišnje.
Troškovi školovanja po jednoj godini n fakultetima idu i do 7.646 na Stomatološkom, 5.846 na Medicniskom fakultetu.
Na svim ostalim fakultetima koji su analizirani za portrebe ove studije, iznos godišnjih troškova je za razliku od Medicinskog i Stomatološkog, manji od prosečne neto godišnje plate u Srbiji i kreću se od 2.215 evra na Ekonomskom do 4.164 evra na Tehnološko-metalurškom.
S obzirom na činjenicu da se radi o troškovima koji se odnose na populaciju mladih ljudi, na samoj državi ostaje da utiče na njihovo smanjenje, kako bi se oni zadržažali i ostali da žive u našoj zemlji.
ALEK KAVČIĆ: PRVOG DANA PREUZETO VIŠE OD 8.000 BESPLATNIH UDŽEBENIKAU javnosti se često navodi primer srpskog naučnika koji živi u Americi, Aleka Kavčića.
On je došao na ideju da novac dobijen u sudskim sporovima za prava na patente uloži u fondaciju koja će osnovcima u Srbiji omogućiti besplatno korišćenje školskih udžbenika.
Udžbenici su važna stavka u ceni školovanja svakog đaka i studenta, pa jedna takva svakako može da smanji i ukupnu cenu školovanja, od početka osnovnog obrazovanja do kraja akademskih studija.