Cena struje iz vetra i sunca pada: Skladišta energije ključna za uspeh elektrana na obnovljive izvore

Investitori koji žele da izgrade neke od elektrana koje rade na obnovljive izvore energije (OIE) kao što su solar ili vetroelektrane, trebalo bi da obrate pažnju na izgradnju energetskih skladišta, smatra Aleksandar Latinović iz Akcionarskog društva Elektroprivrede Srbije.

On je na Međunarodnom naučno-stručnom forumu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji” koji je organizovao specijalizovani portal Energija Balkana, kazao da investitori mogu da imaju problem kada je u pitanju kreditiranje elektrana na obnovljive izvore energije.

„Svi investitori u solar će imati izazov oko finansiranja projekata i povraćaja tih kredita koje uzimaju za projekte. Mi smo te probleme i izazove integracije obnovljivih izvora energije sveli na balansiranje i bilansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora“, rekao je on.

Kako je objasnio, takvi projekti su za banke problematični jer obično investitori žele da električnu energiju prodaju na berzi.

„To banci nije baš prihvatljivo jer kada pogleda berzu, cene većinom padaju u momentima kada se solar proizvodi, a drugo je pitanje kako će investitori predvideti svoju proizvodnju i ko će da balansira na tržištu proizvodnju? To tržište nije predvidivo i suštinski to su dva najveća problema aplikacije obnovljivih izvora energije. Investitori moraju da reše problem balansiranja i bilansiranja, odnosno da nemamo više veliku varijaciju cena električne energije. To se u Srbiji rešava tako što EPS uzima, u većini slučajeva, balansiranje po nekoj fiksnoj ceni“, kazao je Latinović.

Kako je napomenuo, balansiranje je veliki problem jer u toku dana kada region ima dosta vetra, cene padaju na nulu.

„To možemo da rešimo tako što moramo da izgradimo energetska skladišta. Dosta pažnje treba da obratimo na elektrifikaciju industrije. Prema poslednjem izveštaju Agencije za energetiku, u 2023. godini Srbija je potrošila 27 teravata energije prirodnog gasa. Od tog broja je 18 teravat-sati potrošeno u industriji. Prema nekim analizama koje smo radili, u momentima kada je cena solara jednaka nuli, industrija troši ogromne količine gasa“, kazao je on.

Dodao je da EPS radi na povećanju obnovljivih izvora energije u energetskom sistemu. Pa tako gradi solarne elektrane, vetroelektrane na zgarištima termoelektrana, ali i obnavlja hidroelektrane i produžava im radni vek.

EBRD podržava projekte energetskih skladišta

Upravo projekte koji se tiču energetskih skladišta novčano podržava Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

„Dokaz koliko su takva skladišta bitna jeste to što se na njih daje 30 odsto investicionog granta“, rekao je specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade iz Evropske banke a obnovu i razvoj (EBRD) Bojan Bogdanović.

Podsetio je da je Evropska unija prepoznala i kreirala plan rasta za Zapadni Balkan, kao i da su za namene energetske tranzicije izdvojena sredstva u iznosu od 1,6 milijardi evra.

Dodao je da je velika podrška EBRD-a u pogledu energetske efikasnosti kao i da svest građana u ovom pogledu mora da se podigne, ali i to da je interesovanje za obnovljive izvore energije mnogo veće, kao i da EBRD ima više zahteva za projekte nego što ima grantova koji mogu da ih „finansijski pokriju“.

Solar i vetar „pojeftinili“

Kada je u pitanju vodonik i energija koja se može proizvesti iz ovog izvora energije, profesor sa Univerziteta u Zagrebu Goran Krajačić smatra da treba biti oprezan.

Naime, prema direktivi Evropske unije koja se bavi tržištem vodonika, oko 2050. godine bi trebalo da udeo vodonika kao obnovljivog izvora energije u finalnoj potrošnji bude 11 odsto.

„Do sada se vodonik nije razmatrao kao izvor energije jer ga nije bilo u prirodnim izvorištima. Mi smo ga koristili kao Trojanskog konja kod obnovljivih izvora. Vetar I solar su pojeftinili a njegova cena je ostala visoka“, rekao je on.

Svest građana o energetskoj tranziciji i dalje niska

Maja Todorović, profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kaže da sektor potrošnje energije u zgradama treba da doprinese strateškim ciljevima kada je u pitanju Srbija.

Međutim, kako je rekla, iako se radi na edukaciji građana o energetskoj efikasnosti na podiznju svesti po ovom pitanju, svest o energetskim uštedama, stabilnosti i neizvesnosti još uvek nije dovoljno razvijena.

„Možda se mi inženjeri time bavimo, ali običan građanin malo o tome zna. Dosta značajno za sektor zgradarstva je centralizovano snabdevanje strujom i toplotnom energijom. Srbija ima jako dobro razvijen sistem daljinskog grejanja. Neke od zemalja EU žele da podele sa nama primere dobre prakse, pa tako mislim da smo na dobrom putu da dođemo do dobrih rešenja“, rekla je Todorović.

Prema njenim rečima, Srbiji nedostaje samo podzakonska regulativa koja će ovo pitanje dovesti u red.

Pored nje, što se pokazalo kao dobra praksa u zemljama EU, a što je doprinelo sektoru zgradarstva kada je u pitanju ušteda energije, jeste postojanje kancelarija za savetovanje građana.

Kancelarije koje služe kao savetovališta o potrošnji energije daju informacije i upućuju na firme na finansijsku pomoć oko kredita, grejs perioda, „što je sve ono što ljudima nedostaje kada žele da se odluče ka smeru energetske tranzicije“.

Potpisan dosad najveći ugovor sa EPS-om o otkupu električne energije iz solarnog parka