Cene goriva u Srbiji niže su tek za nekoliko dinara, iako je nafta na svetskom tržištu pojeftinila od jula skoro za trećinu.
To naftaši objašnjavaju nestabilnošću kursa dinara, povećanjem državnih zahvatanja i padom potrošnje naftnih derivata u Srbiji, a najavljuju od 1. januara i nova poskupljenja.
Cene naftnih derivata u Srbiji od jula, kada je počela da pada cena nafte na svetskom tržištu, opale su u proseku za dva dinara, izjavio je sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović i naveo da bi to pojeftinjenje goriva na pumpama bilo mnogo veće da nije istovremeno došlo do pada vrednosti dinara u odnosu na dolar i evro.
Iz UNKS-a najavljuju rast cena derivata od 1. januara 2015. godine zbog planiranog povećanja akcize na gasna ulja (evrodizel, gasno ulje 0,1 gasno ulje ekstra lako EL) sa 46 na 50 dinara za litar i na tečni naftni gas sa 35 na 40 dinara za kilogram.
„Objašnjavajući zašto je do sada izostalo veće smanjnjene cene goriva, Mićović kaže da se nafta i derivati nafte, kada ih kupuju domaći prometnici, obračunava u dolarima, a na benzinskim stanicama ih prodaju u dinarima. Tako je pored cene sirove nafte i kotacija benzina i dizela na medunarodnom tržištu veoma važno i kretanje kursa dinara u odnosu na strane valute, pogotovo na dolar”, rekao je Mićović.
Kada pada vrednost dinara naftašima, kako je naveo, treba više dinara da u stranim valutama kupe istu količinu nafte ili naftnih derivata na međunarodnom tržištu.
„Država je, uz to, od 15. oktobra uvela novi namet, taksu za obavezne rezerve goriva, koja se na svaki prodati litar goriva naplaćuje 2,6 dinara plus PDV, što utiče na cenu derivata”, rekao je Mićović. Kada se uz to i ostale obaveze, uračuna i akciza, država, precizirao je, od cene naftnog derivata od 150 dinara uzima oko 76 dinara po litru.
On je naveo da je u istom periodu kada je vrednost dolara u odnosu na dinar rasla (od 24. juna do 12. novembra, za 11,7 dinara) i kada je država uvela naknadu za formiranje obaveznih rezervi, cena nafte je padala, tako da se ovi negativni uticaji nisu odrazili na krajnju cenu goriva.
Mićović je naveo i da su u tom periodu veleprodajne cene goriva niže za četiri do devet dinara za litar u zavisnosti od derivata i kolicine koja se kupuje.
„Svako od prometnika u Srbiji bi rado iskoristio mogućnost da nižom cenom goriva poveća promet jer se zarada postiže obimom prometa, a ne visokim cenama goriva koje niko ne kupuje”, naveo je Mićović i podsetio da je novembar počeo smanjenjem prosečne maloprodajne cene goriva u Srbiji za oko dinar.
Za poslednjih oko pola godine cena barela nafte pale su sa 104 dolara na 76,95 dolara, koliko danas iznosi američka „laka“ nafta (WTI) za isporuku u decembru na merkantilnoj berzi u Njujorku. Barel severnomorske nafte tipa „brent“ za decembarsku isporuku na tržištu u Londonu košta 79,86 dolara.
Cene naftnih derivata u Srbiji od početka liberalizaicije tržišta naftnih derivata 2011. godine se razlikuje od pumpe do pumpe i sada, na primer, evrodizel košta između 154 i 160 dinara po litru, dok evrobenzin iznosi od 148 do 160 dinara po litru.
Stručnjaci za naftu preciziraju i da je u istom periodu u kome je cena sirove nafte snižavana, kurs dolara povećan 11 odsto, što je u znacajnoj meri umanjilo mogućnost da sniženje cena derivata na domacem tržištu bude značajnije.
U ceni goriva dažbine učestvuju sa oko 50 odsto, a dodatno je opterećenje za cenu derivata i nova naknada za formiranje obaveznih rezervi, navode analitičari i dodaju da se uz najavljeno povećanje akcize za dizel i benzin od 2015, može očekivati da gorivo u Srbiji bude medu najskupljim u regionu, prvenstveno zbog najvećih zahvatanja države u ceni derivata.
Zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Borisav Tatić izjavio je da bi cene goriva na pumpama bile niže da su niže veleprodajne cene derivata.
Kada je reč o cenama TNG-a, on je rekao da su te cene povećane na oko 88 dinara, zbog povećanja tražnje u zimskom periodu, koje je uobičajeno za ovo doba godine, kao i da očekuje da će ta cena sada stagnirati, a da će na proleće pasti na oko 75 dinara.
U kompaniji Lukoil Srbija ranije su naveli da su u poslednja 3,5 meseca snizili cene derivata pet puta, a sniženje je svaki put bilo za po dinar po litru.
U NIS-u ističu da je ta kompanija u poslednja tri meseca četiri puta snizila maloprodajne cene benzina BMB 95 i dizela, dok je cena TNG-a snižavana čak 11 puta.
Za poljoprivrednike je takode primenjeno specijalno sniženje gasnog ulja 0.1 u toku cele poljoprivredne sezone,a NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene svojih proizvoda, kao i da one ne budu iznad prosecnih u regionu, rečeno je Tanjugu u toj kompaniji.
U NIS-u ističu da je Srbija deo svetskog tržišta i da na cenu goriva utiče cena sirove nafte na svetskom tržištu, ali da na formiranje cene goriva utiču još dva spoljna faktora – akcize i kurs dinara, na koje kompanija nema uticaja.
NIS može da utiče na formiranje cena goriva i to čini kroz povećanje efikasnosti u svom poslovanju, a osim toga, kompanija primenjuje fleksibilnu politiku obrazovanja cena motornog goriva na svojim benzinskim stanicama, zbog cega svojim klijentima nudi izbalansirane cene, u skladu sa tržišnim tendencijama.
U UNKS-u smatraju da će povećanje akciza, koje će od 1. januara dovesti do poskupljenja goriva, uticati na smanjenje potrošnje goriva, a samim tim i na budžetski priliv.
Srbiju čeka i još nekoliko obaveza kao što je namešavanje bio goriva, dva puta godišnja obaveza sprovodenja širokog monitoringa kvaliteta goriva, obaveza uvodenja operativnih rezervi, što će dodatno opteretiti cenu goriva.
UNKS zato predlaže da se planirani rast akciza odloži dok se ne uvedu sve obaveze koje proističu iz direktiva Evrpske unije vezanih za energetiku, jer će vec one izazvati ozbiljan skok cena goriva.
