Iako je sam predsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio da zna da je narod u Srbiji gladan, gotovo istovremeno je od Svetske banke stigla pozitivna prognoza, da sledi privredni rast i oporavak potrošnje. Međutim, ta ista domaćinstva u praksi daleko su od oporavka, jer statistika pokazuje da se troši se više nego što se ima.
U takvoj „srpskoj matematici“, građani se najčešće odriču odlazaka na letovanje i zimovanje, kulture i rekreacije.
Ne treba biti statistički mag da bi se zaključilo da li se u Srbiji pristojno živi ili se tek preživljava.
Domaćinstva u Srbiji su u poslednja četiri meseca 2015. godine, mesečno u proseku raspolagala sa 58.242 dinara, da bi zvanična potrošačka korpa za isti period iznosila četiri do pet hiljada dinara više od prosečnih primanja.
Troši se više nego što se ima, zato se u toj matematici, građani najčešće odriču letovanja, zimovanja, večera u restoranima. Uz troškove koji danas sve više predstavljaju luksuz – iako bi trebalo da budu odlika normalnog života – „rupa“ između troškova i potrebnih primanja bila bi neuporedivo veća.
Prema statistici porodica u Srbiji izdvaja najviše novca za hranu i bezalkoholna pića, 36,6 odsto. Na stanovanje i račune odlazi 18 procenata, slede izdaci za prevoz od 9,5, dok troškovi odevanja gotovo da dele mesto s kulturom i rekreacijom i za to se u porodici izdvaja oko pet procenata primanja.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta kaže da podatak da četvrtina stanovništva živi na granici siromaštva dovoljno govori koliko teško porodice u Srbiji žive:
„To su ljudi koji obično kažu: jedemo meso kada odemo na slavu kod nekoga, more nismo videli desetinama godina, neke druge sadržaje koji su dostupni drugim ljudima, bioskope, pozorišta, novine, dakle lišeni su većine stvari koje su zapravo sastavni deo normalnog života ljudi. Jednostavno taj novac koriste da plate račune, one za koje su u obavezi prema javnim komunalnim preduzećima i sve ono ostalo što im ostane, to zapravo koriste za jedan vrlo, vrlo skroman, mukotrpan i težak svakodnevni život“, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Neretka je situacija, kaže Savić, da iako im je smanjena penzija, penzioneri izdržavaju tri generacije u kući. Zato je u domaćinstvima, najteži zadatak kako spojiti prvi i prvi u mesecu.