CINS: Kako se smanjuje konkurencija u „zelenim“ javnim nabavkama?

Iako je zaštita životne sredine doskora bila zakonska obaveza, ona je prilikom sprovođenja Zakona o javnim nabavkama, koji je važio do jula prošle godine, bila „mrtvo slovo na papiru“. Stručnjaci za Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) naglašavaju da je politička volja neophodna kako bi se životna sredina zaštitila i u ovoj oblasti.

Kako piše CINS, pojedinim „zelenim“ nabavkama Parking servis u Beogradu smanjio je mogućnost konkurencije i suzio broj preduzeća koja u njoj mogu da učestvuju, pa garažu tog preduzeća od skoro 19.000 kvadrata na Obilićevom vencu poslednjih godina održavaju isti ljudi. 

Za čišćenje poslovnih prostorija i garaža na više od 50 lokacija, beogradski Parking servis je od 2017. do kraja 2020. ukupno platio 100 miliona dinara, a posao je svake godine dobijalo domaće predstavništvo francuske firme Atalian Global Services. 

Direktor te firme u Srbiji je Dušan Radaković, otac nekadašnjeg narodnog poslanika i člana Demokratske stranke Janka Radakovića, a među klijentima su i Gradska opština Zvezdara, Pravni fakultet i Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).

Parking servis je za posao čišćenja raspisao takozvanu „zelenu“ nabavku, u kojima se nabavljaju dobra, usluge ili radovi koji će u manjoj meri naškoditi životnoj sredini. To znači da ponuđači moraju da imaju sertifikat da su njihova dobra ili usluge manje štetna po životnu sredinu.

Međutim, u „zelene“ nabavke spadaju i štedljiva rasveta, efikasniji frižideri, vozila na električni pogon, reciklirani materijal za kancelariju.

Stari Zakon o javnim nabavkama, koji je važio do prošle godine, zaštitu životne sredine je predvideo kao načelo, odnosno obavezu svih koji raspisuju nabavke.

Međutim, Parking servis je otišao dalje i „zelenim“ kriterijumima nedozvoljeno umanjio konkurenciju, tvrdi CINS. 

Iz Atalian Global Services i Parking servisa nisu komantarisali navode CINS-a.

U konkursnoj dokumentaciji su jasno navodili koje proizvođače sredstava za čišćenje traže, što je u suprotnosti sa Zakonom, objašnjava Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima. On podseća da u Zakonu jasno piše da je zabranjeno navoditi robni znak, patent ili tip, posebno poreklo ili proizvodnju.

Ukoliko naručilac nešto od toga i navede, mora da ostavi opciju za slične, „odgovarajuće“ proizvode, jer se u suprotnom eliminiše konkurencija, objašnjava advokat Nebojša Bogdanović.

„Kada stave brend to je vrlo ograničavajuće za sve koji možda imaju proizvode koji ispunjavaju zelene kriterijume. To je moje mišljenje. Razlog tome može biti i neznanje,“ smatra Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem), organizacije koja je objavila šest vodiča o pravilnom sprovođenju tih nabavki.

Parking servis je ostavio mogućnost ponuđačima da pošalju ime proizvoda koji nije na spisku, kako bi proverili „usaglašenost sa zahtevanim standardom“, ali to ne zamenjuje zakonsku obavezu da u poziv dodaju „ili odgovarajuće“ proizvode, smatraju sagovornici CINS-a.

Prema njenim rečima Jasminke Ranđelović, naručilac je trebalo da kaže koje zelene kriterijume i kakva svojstva i uticaj po životnu sredinu i zdravlje ljudi treba da imaju sredstva za čišćenje, a ne da stavi naziv brenda.

Naglašava se da se „zelene“ nabavke  parktično se nisu ni sprovodile, a obavezno načelo zaštite životne sredine se retko primenjivalo.

U poslednjem izveštaju za 2019. godinu Kancelarije za javne nabavke, nema podataka o njihovom broju, jer nije poznat ni njenim službenicima. U svom odgovoru kancelarija objašnjava da pojam zelenih nabavki predstavlja samo kriterijum za dodelu ugovora nekom ponuđaču.

Nešto ranije, u izveštaju za 2018. godinu, Kancelarija je najavila da će raditi na promovisanju „zelenih nabavki“, a te godine sedam njihovih predstavnika je bilo i na studijskom putovanju u Holandiji gde su se bavili ekološkim aspektima javnih nabavki.

Međutim krajem 2020. Zakon o javnim nabavkama je promenjen tako da zaštita životne sredine više nije obaveza, a ni na novom Portalu javnih nabavki, koji je pušten u rad u isto vreme kada je počela primena novog zakona, ne postoji mogućnost da se takve nabavke posebno pretražuju.

Vukašin Vojinović iz Privredne komore Srbije (PKS) smatra da je potreban nekakav merač ili filter ekoloških komponenti u pretrazi dodeljenih ugovora na Portalu javnih nabavki, kako bi se znalo koliko „zelenih“ nabavki je sprovedeno. Prema saznanjima PKS-a, na tome se već radi.

Vojinović dodaje da predstoji veliki posao podizanja svesti kako bi se ovakve nabavke implementirale i to u dva pravca: na mikro nivou gde će privreda pojačati ponudu i na makro nivou, gde je potreban primer dobre prakse i zaokreta od strane ministarstva, lokalne samouprave i velikog javnog preduzeća.

Jasminka Ranđelović smatra da novi zakon, usklađen sa direktivama Evropske unije, ostavlja sasvim dovoljno prostora da se „zelene“ nabavke sprovode, ali i da je to ipak više pitanje političke volje. Država mora da ih promoviše i da bolje edukuje službe koje sprovode nabavke, objašnjava ona, jer o ovome ne znaju dovoljno niti ih iko na to primorava.

„To je jedan dobrovoljan mehanizam, i u EU je „zelena“ nabavka dobrovoljni mehanizam. Ima zemalja gde jeste pravno obavezujući, na primer Slovenija koja je to uredbom Vlade propisala,“ naglašava Ranđelović.

Država treba da donese strateški dokument koji se zove Nacionalni akcioni plan za zelene nabavke, dodaje Ranđelović, u kom pravi listu prioriteta određuje za nabavke kojih predmeta ili usluga (na primer papir, vozila, sredstva za čišćenje, nameštaj) treba da se koriste ekološki kriterijumi, kao i višegodišnji plan čija implementacija će da se prati.

ALHem je, sa 20 drugih organizacija civilnog društva, krajem 2019. podneo inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine i Kancelariji (tada Upravi) za javne nabavke da usvoji taj plan.

„Usvajanjem i primenom ‘zelenih’ javnih nabavki država pokazuje odgovornost i posvećenost u pogledu principa održivog razvoja i doprinosi razvoju zelene ekonomije,“ navodi se u inicijativi.

Profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević kaže da kada bi se „zelene“ nabavke zaista sprovodile, efekti po životnu sredinu bi bili vidljivi. Iako su trenutno skuplja, takva ekološki čistija rešenja na duže staze su verovatno isplativija:

„Obično se u tim proračunima šta je skupo i šta je jeftino ne uračunavaju eksterni troškovi, kao na primer kod zagađenja vazduha – posle zbog prevelikog zagađenja imate troškove lečenja ljudi, bolovanja, i tako dalje“, naveo je on.