Crne liste direktora od danas na sajtu APR-a

Agencija za privredne registre od 1. juna počinje sa evidentiranjem odgovornih lica u preduzećima protiv kojih je doneta sudska presuda ili rešenje nekog državnog organa što bi trebalo da poboljša privredni ambijent, odnosno uvede neki sistem reputacije u privredi teško opterećenoj nelikvidnošću, neplaćanjem i prevarama.

Nezvanično crna lista direktora, a zvanično „evidencija privremenih ograničenja prava lica“ zasnivaće se na informacionoj platformi koja će povezivati na desetine državnih institucija, pre svega sudove, inspekcije, Poresku upravu… 

Prema rečima direktora APR-a Zvonka Obradovića ove institucije treba da imenuju lica koja će unositi podatke ili direktno u aplikaciju ili će slati papire u APR.

„Znaće se ko unosi podatke, jer se radi o osetljivim informacijama. Unos mora sadržati podatke o tome koja mera se unosi i na šta se ona odnosi i to što je preciznije moguće, jer proizvodi direktne efekte, kao na primer uskraćivanje registracije novog pravnog lica što ranije nismo imali“, rekao je Obradović.

Kako je naveo, u ovom registru biće dve vrste podataka. Pored podataka o statusima i finansijskim izveštajima kompanija dobija se i novi kvalitet uvidom u problematične kompanije.

„Ja ne bih ovo nazvao registrom loših direktora jer će se primenjivati na sva lica koja imaju određene uloge u privrednim subjektima. Ove informacije će uticati na profesionalnu reputaciju. To je informativni karakter registra. Druga vrsta podataka su mere, njihov unos je već počeo i to iz domena Poreske uprave. Iz pravosuđa to nije toliko zastupljeno,jer neke statistike govore da se svega oko 1.000 mera godišnje izdaje u sudovima“, objasnio je Obradović.

Mera zabrane ili ograničenja će morati da bude vremenski određena, jasna na koga se odnosi, a podaci će se unositi prema standardu po kom se unose podaci u Agenciju za privredne registre. Ovo je važno jer, kako ističe direktor APR-a, do sada se nisu poštovali standardi pa je bilo situacija da od nadležnog organa pristigne mera zabrane, a u APR-u ne mogu da utvrde o kom privrednom subjektu se radi.

Zbog zakona o zaštiti ličnih podataka lični podaci osoba u kaznenoj evidenciji neće biti objavljivani, a biće objavljivani samo podaci o privrednim subjektima koji su i inače javni. Neće biti automatskih zabrana već će nadležni organ morati da dostavi informaciju Agenciji i to po zakonu u roku od tri dana od donošenja mere.

U praksi na ovom spisku naći će se svi koji budu osuđeni zbog privrednih prestupa, utaje poreza ili protiv kojih neka od više od 30 inpekcija donese rešenje. U registru će se naći samo aktivna rešenja i nakon njihovog isteka roka oni će biti brisani.

Neke od mera koje mogu biti izrečene su zabrana ili ograničenje obavljanja poslova, zabrana raspolaganja novcem ili udelima u kompaniji, zabrana obavljanja dužnosti odgovornom licu u preduzeću…

Na predstavljanju registra bio je i ministar privrede u tehničkoj vladi Željko Sertić koji je ocenio da će ovaj registar  biti dobar alat.

„Pomoću njega ćemo moći da pratimo i objavljujemo svakog ko je prekršio zakon i da ga, u tom slučaju,

onemogućimo da dalje raspolaže udelima, novcem u privrednim društvima, ako su nadležni organi izrekli takve mere“, istakao je ministar Sertić.

Na ovom projektu radilo se tri godine, a započet je na osnovu bilateralnog sporazuma Norveške i Srbije. Upravo je Norveška donirala 700.000 evra za realizaciju projekta pre svega nabavku softvera, dok je APR izdvojio 100.000 evra za nabavku hardvera.

Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad i sam advokat koji se bavio korporativnim pravom i bankrotstvima istakao je da je osnivanje kompanija možda i previše lako i da su iskustva pokazala da su potrebna ograničenja kako bi se sprečile zloupotrebe, kao što je proglašavanje stečaja kako bi se izbeglo plaćanje dugova ili poreza.