Posle 1. januara naredne godine, kada na snagu stupe propisi o potpunoj liberalizaciji tržišta, mesare u Srbiji biće preplavljene uvoznim mesom, piše list Blic.
Vukoje Muhadinović, direktor Industrije mesa Topola, objašnjava za „Blic“ da je problem u tome što većina klanica u Srbiji radi takoreći na crno i uvozi meso kojem je prošao rok trajanja i samim tim nudi niže cene od onih koje domaće tržište realno može da ponudi.
„Zato će ovde ući oni evropski proizvođači koji imaju snagu da izdrže te damping cene i da se nose s nelojalnom konkurencijom. Mi koji tržišno poslujemo bićemo u problemu jer ćemo biti pritisnuti ne samo sivom ekonomijom nego i stranom konkurencijom“, tvrdi Muhadinović.
Za nešto više od sto dana u Srbiju će bez carina ulaziti svi industrijski proizvodi, ali i dobar deo poljoprivrednih. Dosadašnja liberalizacija tržišta je pokazala da potrošači neće osetiti boljitak, a privreda će biti u problemu jer se nije spremila za utakmicu.
Od kada su 2009. godine počele fazno da se snižavaju carine na uvoznu robu, građani Srbije u ponudi nisu dobijali jeftiniju hranu, što je bilo za očekivati.
Primera radi, iako su 1. januara ove godine spuštene carine na uvoz mesa, mesnih i mlečnih prerađevina, a na neke proizvode poput margarina, testenine, sladoleda ukinute, nijedna od ovih namirnica nije pojeftinila.
„Trenutno je uvozno mleko kod nas skuplje nego u Nemačkoj. Skuplje su i testenine, mesne i mlečne prerađevine. To znači da spuštanje carina samo po sebi ne znači ništa ako ne uslede mere na razbijanju monopola, raskrinkavanju uvozničkog lobija, uvođenju standarda i omogućavanju konkurencije na tržištu“, tvrdi za „Blic“ Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu za „Blic“ da će proizvodi koji su strateškog značaja, poput mesa, mleka, brašna, šećera i ulja, i nakon 2014. godine, kada na snagu stupi potpuna liberalizacija tržišta, imati određen nivo zaštite.
Tako će, primera radi, sveže goveđe meso i dalje imati carinu na uvoz od 12 posto, svinjsko 9,8 posto, a meso od živine oko 4,5 posto. Jogurt će biti zaštićen carinom od oko tri odsto, maslac i mlečni namazi 12 posto, a sir 10,7 posto.
Milan Prostran, agroekonomista, tvrdi da bi potrošači narednih godina, bez obzira na pomenutu zaštitu, mogli da očekuju ove proizvode iz uvoza po povoljnijim cenama.
„Od 2015. godine se ukidaju sve proizvodne kvote i tada će nastati rat u sektoru mleka tako što će svaka zemlja moći da proizvede koliko hoće. Bogate zemlje će s nižim cenama da bi pridobile kupce napasti sva tržišta, pa i srpsko“, tvrdi Prostran.
-615x345.jpg.webp)
Odlična analiza akademika Simovića. Ne sviđa mi se što je akcenat stavljen na privatne fakultete kada zloupotrbe ima i na državnim. Možda i u većoj meri s obzirom na broj studenata i činjenicu da su profesori zaštićeniji. Profesori na državnim fakultetima imaju više prostora da budu bahati, ucenjiju studente da kupe njihove knjige, njihova deca nasleđuju radna mesta. Najveće afere su vezane za državne Indeks, Trojanac, da ne govorimo o nekim poznatim višim državnim školama. Sa druge strane primer ozloglašeni Megatrend Džon Nesbit ima kvalitetan kadar koji vlasnik univerziteta omalovažava niskim platama, visoke plate imaju samo profesori koji su mu od koristi, poput bivšeg ministra prosvete. Deljenjem diploma svojim političkim prijateljima vređa i čini štetu studentima koji su upisali i platili privatni fakultet sa namerom da stvarno uče. Nemamo državu koja bi procesuirala korupciju u prosvetnom sistemu.