Da li će Srbija zbog Banjske ostati bez evropskih fondova?

Rezolucija Evropskog parlamenta o nedavnim dešavanjima u odnosima Beograda i Prištine, uključujući i obračun u blizinu manastira Banjska, nema obavezujuće dejstvo za države članice EU ali ima veliki politički značaj. U rezoluciji se, između ostalog, poziva Evropska komisija da zamrzne sredstva namenjena Srbiji, obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), ukoliko se utvrdi da je Srbija bila direktno umešana u organizaciju tog nasilja. Da li će EU uskratiti stotine miliona evra zavisi od toga šta će Srbija da uradi – da li će da se ogradi od učesnika, odnosno da li će utvrditi odgovornost za napad.

Podsećamo, Evropski parlament je 19. oktobra usvojio „Rezoluciju o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija-Kosovo, uključujući situaciju u severnim opštinama na Kosovu“.

U rezoluciji se (između ostalog) najoštrije osuđuje „grozan i kukavički teroristički napad“ na pripadnike Policije Kosova koje su izvršile „dobro organizovane srpske paravojne formacije“.

Obračun vatrenim oružjem, u kojima je poginulo trojica Srba i jedan albanski policajac, dogodio se 24. septembra.

Evropski parlament u svojoj rezoluciji, između ostalog, poziva Evropsku komisiju i Evropski savet da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ukoliko istrage otkriju da je država Srbije direktno umešana u napade ili ako srpske vlasti „nisu voljne da u potpunosti sarađuju“.

„IPA III za nas oprilike, sa ovim proširenjem koje se planira za Pakt za razvoj, bi bila negde oko 250 do 300 miliona evra godišnje. Problem je što je to prvi korak. Ako zamrznu IPA, a ti ništa ne uradiš po tom pitanju, onda posle toga (sankcije) mogu dalje da se šire, pa da obuhvate pristup evropskim finansijsikim institucijama, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka. To bi mnogo bolelo Srbiju, jer se odatle finansira mnogo infrastrukturunih projekata, a Srbija se u ovom trenutku zadužuje na tržištu po devet odsto kamatnoj stopi“, rekao je za Novu ekonomiju Vladimir Međak, član glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ako se eliminiše pristup jeftinom novcu, Srbija će se zaduživati po osetno većim kamatnim stopama nego uobičajenih devet odsto.

„To ne bi bilo dobro za našu (opštu) finansijsku poziciju, jer bi to bio signal da je (Srbija) zemlja kojoj se ne može verovati“, navodi Međak.

Međak je naveo i da se potencijalno zamrzavanje sredstava uglavnom odnosi na buduće projekte, ali da bi možda i neki postojeći bili obustavljeni.

„Uglavnom se odnosi na buduće (projekte), jer ako se zamrznu postojeći projekti, onda nastaje problem moguće naknadom štete… tako da se obično pristupa zamrzavanju budućih projekata“, rekao je on.

Da li bi do zamrzavanja sredstava moglo da dođe ili ne, zavisi od toga šta će Srbija da uradi.

„Ako se Srbija ogradi od učesnika i učesnici i njihova odgovornost budu utvrđeni i kažnjeni, Srbija može da se izvuče, ali ako Srbija to ne uradi onda će Srbija biti odgovorna, jer ne može da ne bude niko odgovoran, ako nije odgovorna država Srbija onda su odgovorni pojedinci“, rekao je Međak.

Iako ova rezolucija nema obavezujuće dejstvo, Međak poručuje da ona ima veliki „politički značaj“ jer je Evropski parlament ipak parlament Evropske unije i predstavlja građane Evropske unije.

„Još je bitinije što je to Evropski parlament, koji je najveći saveznik i pobornik proširanja. Ako najveći pobornik proširenja u Evropskoj unji ima takav stav prema našoj zemlji * to onda baš i nije dobro“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, bitno je i što je tu rezoluciju usvojilo pet najvećih stranačkih grupacija u parlamentu.

„Oni su svi stali iza toga i to je njihov konsenzus po pitanju odnosa prema Srbiji. Problem za nas je što je to ušlo u zvanični dokument. Šta će uraditi Evropska komisija i Savet to je negde na njima, to ostaje njihova odluka, ali šta god urade ove imaju bukvalno poziv da uvedu neke kaznene mere“, rekao je on.

Međak ukazuje i da se u rezoliciji traži mnogo toga, da neke stvari nisu pravno ni moguće, kao što je izručenje počinilaca.

Naime, u rezoluciji koju je doneo EP se poziva Srbija da u potpunosti sarađuje u istragama i da odgovorne za napad koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom – uključujući njihovo izručenje Kosovu.

Evropski parlament je u ovoj rezoluciji, takođe, pozivao Evropski savet da usvoji ciljane restriktivne mere, uključujući, ali ne ograničavajući se na zamrzavanje imovine i zabranu putovanja, protiv destabilizujućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organizovanog kriminala.

U tom kontekstu, Savet se poziva da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i nametne ciljane mere protiv Milana Radoičića.

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predstavlja instrument podrške Evropske unije iz kog se finansira sprovođenje političkih, ekonomskih, pravnih i institucionalnih reformi koje su pretpostavka za pristupanje Evropskoj uniji. Srbija je korisnik ovog instrumenta od 2007. godine.

Od gotovo 11,5 milijardi evra, koliko je iznosio budžet IPA za period 2007-2013, Srbiji je stavljeno na raspolaganje oko 1,4 milijardi evra, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

U martu 2014. godine EU je uspostavila novi instrument podrške državama koje se nalaze u procesu pridruživanja i pristupanja EU – Instrument za pretpristupnu pomoć II. Za period 2014-2020 opredeljeno je ukupno 11,7 milijardi evra, od čega okvirno 1,5 milijardi evra za Srbiju, piše na sajtu ministarstava.

Evropski parlament je zajedno sa Savetom EU 2021. godine usvojio Uredbu o IPA III instrumentu za period 2021-2027. Planirano je da se za period 2021-2027. svim IPA korisnicama na raspolaganju putem ovog instrumenta bude stavljeno 14,162 milijarde evra.

U jutarnjim časovima 24. septembra došlo je do razmene vatre između naoružane grupa Srba i Kosovske policije u selu Banjska (opština Zvečan), kada je ubijen policajac Afrim Bunjaku.

Nakon inicijalne zasede, naoružana grupa se sklonila u manastir u selu, odakle su nastavili obračun sa policijom. Trojica njih su ubijena, pisala je Radio slobodna Evropa.

Srbija negira umešanost u napad za koji je odgovornost preuzeo Milan Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste.

Koliko novca Srbija dobija od EU i koliko rizikuje da izgubi?