Da li će udar na „lažna bolovanja“ ugroziti prava radnika?

Prvobitnom verzijom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju predloženo je da izabrani lekar otvara bolovanje samo do 15 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga privremenu sprečenost za rad utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a. Nakon burnih reakcija javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je predložio „da se nađemo na pola puta“ i obavestio građane da će ta granica ipak biti pomerena na 30 dana.  

Dok poslodavci pozdravljaju skraćenje obaveznog bolovanja, sindikati navode da ove izmene neće rešiti suštinske probleme.

Poslodavci podržavaju ovaj predlog ocenjujući da će se tako „stati na put“ neopravdanom odsustvu radnika sa posla.

U Asocijaciji samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ukazuju da postoje važnija pitanja kojima ministri treba da se bave.

Na primer, zašto su plate u Srbiji među najnižim zaradama u regionu i zašto je potrebno da zaposleni rade dva posla da bi zadovoljili elementarne životne potrebe.

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju navodi se da su od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju (od 11. aprila 2019. godine) uočene „značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad“.

U obrazloženju se dodaje i da je deo osiguranika „neopravdano“ dobijao platu za vreme privremene sprečenosti za rad (u okviru sada propisanih 60 dana), čime su dodatno opterećeni i poslodavaci (koji za prvih 30 dana bolovanja obezbeđuju naknadu zarade), kao i RFZO (koji od 31. dana bolovanja obezbeđuje platu iz budžeta obaveznog zdravstvenog osiguranja).

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da na taj problem Unija ukazuje već godinama.

„Pozdravljamo nastojanje predlagača da se kroz izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju utiče na sprečavanje zloupotreba u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad. Zloupotreba bolovanja ne samo da dodatno opterećuje sredstva poslodavca već i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Unija već dugi niz godina ukazuje na ovaj problem koji je prepreka rastu produktivnosti kompanija, sektora i nacionalne privrede“, kaže Jelena Jevtović, PR unije poslodavaca Srbije.

Ipak, Unija nije imala, prema njenoj napomeni, zahteve u pogledu dužine trajanja privremene sprečenosti za rad, već je samo ukazivala „da zlouporebe postoje i da je neophodno naći mehanizme kako da se spreče“.

Menadžer u jednom trgovinskom lancu u Beogradu kaže da se često dešava da radnici koriste neopravdano bolovanje, što ometa organizaciju posla.

„Imamo radnike koji su na bolovanju od 1. jula do 1. septembra. Zato podržavam predložene izmene“, kazao je on za Novu ekonomiju

Prema podacima dobijenih od RFZO-a, uočeno je da je već u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu, broj zahteva poslodavaca za kontrolu “bolovanja” povećan za 32 odsto, prenosi Paragraf.rs.

U Uniji poslodavaca Zrenjanin slažu se sa predloženom izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju jer se, kako kažu, poslodavci često suočavaju sa problemom lažnih bolovanja, „najčešće kod radnika koji primaju zaradu oko 50.000 dinara“.

„Prema našim procenama takvih bolovanja je najviše oko 80 odsto i sa ovom izmenom želi se uticati na to da se promeni ponašanje nesavesnih radnika. Lažna bolovanja u sektoru zarada između 45 – 50 hiljada najviše se koriste jer se zarade ne umanjuju mnogo na takvim radnim mestima i zbog toga se dešava da radnici dolaze na posao kad im je volja. Trenutno stanje nikako nije odgovaralo savesnim radnicima, a drugi momenat u celoj priči jeste poljuljano poverenje između poslodavaca i zaposlenih“, kaže Emil Šarvari, predsednik UO Unije poslodavaca Zrenjanin.

Kakva su prava radnika u Srbiji?

Ranka Savić, predsednica ASNS-a ocenjuje da izmene zakona u Srbiji idu u samo jednom pravcu – ka „smanjenju prava zaposlenih“.

„Dok se u zemljama EU smanjuje dužina radnog vremena, uvodi četvorodnevna radna nedelja, uvodi bolovanje za žene sa bolnim menstrualnim ciklusima, dotle u Srbiji sve izmene zakona vode ka pogoršanju položaja zaposlenih. U našim ministarstvima sede ljudi koji smišljaju kako još više zakomplikovati i unazaditi već urušeni zdravstveni sistem.

Prema njenoj napomeni, u zemlji koja ima manjak lekara i zdravstvenih radnika ne valja uvoditi odlazak pred komisiju posle 15 dana, kao što je bio prvobitni predlog.

„Ko će to raditi i koliko će bolesni ljudi čekati ispred ordinacija. Već sada čekaju na operacije duže od godinu dana, a na snimanja najkraće šest meseci. Svojom izjavom ministarka Grujićić je uvredila zaposlene jer ih je nazvala „lažovima“, ali je uvredila i svoje kolege – lekare, koji određuju bolovanje. Da li ministarka misli da su lekari nestručni ili korumpirani. To objašnjenje duguje njima“, ukazuje predsednica ASNS.

Nama, sindikatima duguje objašnjenje da li su strani investitori i njihovi profiti bitniji od radnika i građana Srbije, napominje ona.

„Vlada nam duguje objašnjenje zašto su plate u Srbiji među najnižim zaradama u regionu. Zašto radimo dva do tri sata duže od radnika u EU. Zašto je potrebno da radimo dva posla da bismo zadovoljili elementarne životne potrebe. Zašto nam je inflacija najveća u Evropi, hrana preskupa. To su pitanja kojima treba da se bave naši ministri. Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju u ovom smislu neće rešiti problem“, smatra Savić.

Uostalom, ako neki radnik želi da ide na “lažno” bolovanje radiće to i dalje, smatra ona.

„Ministarka treba da zna da najveći broj radnika izbegava da otvara bolovanje zbog umanjene zarade (65 odsto proseka), ali i zbog gubitka stimulacija koje veliki broj poslodavaca daje radnicima koji u toku jednog meseca nemaju ni dana bolovanja. Stimulacija iznosi između 5.000 i 15.000 dinara“, ukazuje Savić.

Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju stupio je na snagu i u primeni je od 11. aprila 2019. godine, prema kojem izabrani lekar otvara bolvanje ili „utvrđuje privremenu sprečenost za rad“ do 60 dana, a nakon toga nadležna lekarska komisija.

Prethodnim Zakonom o zdravstvenom osiguranju, izabrani lekar mogao je da utvrdi privremenu sprečenost za rad osiguranika do 30 dana, a nakon toga bolovanje je utvrđivala nadležna lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Kolike su plate lekara u Srbiji nakon januarske povišice?