Da li dostavljači u Srbiji imaju radna prava?

Dostavljačima u Srbiji često nedostaju osnovna radna prava kao što su pristup nadoknadi za nezaposlenost, plaćeno bolovanje, godišnji odmor i porodiljski/očevski dopust.

Izveštaj  koji je predstavio Centar za istraživanje javnih politika bavio se trenutnim statusom radnika na platformama Glovo, Wolt, MisterD i Yandex Delivery u Srbiji. 

Ispitivanje je sprovedeno na osnovu pet principa dostojanstvenog rada: pravična zarada, pravični uslovi rada, pravični ugovori, pravično upravljanje i pravično zastupanje.

Istraživačica i izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi rekla je za Novu ekonomiju da su nedavne promene, kada je u pitanju obračun zarada na ovim platformama, uticale na postepeno pogoršanje uslova rada i izazvale probleme za radnike na platformama.

Dodala je i da radnici ipak i dalje pokazuju interesovanje za rad na ovim platformama zbog “niskih prepreka za ulazak na tržište rada, fleksibilnog radnog vremena i relativno pristojnih zarada”.

Šta je platformski rad?

Klasičan radni odnos podrazumeva sklapanje ugovora o radu između poslodavca i radnika i jasno propisane uslove rada kao što su  propisana cena rada, radno vreme, bolovanje, slobodni dani, pravo na topli obrok, godišnji odmor, uslovi zaštite na radu, prava radnika na sindikalno organizovanje i zastupanje. 

Rad preko kompanija Glovo, Wolt, MisterD i Yandex se naziva platformskim radom. On se razlikuje od “običnog” po tome što se organizuje putem partnerstva. 

U ovom aranžmanu, radnik može biti samozaposlen ili zaposlen putem posredničkih kompanija, koje zaključuju ugovor sa platformom.

Kako je istakla istraživačica Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi, zbog ovakvog pristupa, platforme ne smatraju radnike svojim zaposlenima, već prenose odgovornost za angažovanje radnika u skladu sa važećim propisima na treće strane.

“U platformskom radu najčešće se suočavamo sa radom na crno, ili radom koji je posredovan kroz „partnerstvo“ bilo sa preduzetničkom radnjom ili kompanijom koja je partner platformi i zapošljava ranu snagu”, rekla je Jakobi.

To znači, kako je rekla, da dostavljači platformi za dostavu hrane nisu zaposleni u Glovu, Woltu ili drugim platformama nego su angažovani ili putem ugovora o poslovno tehničkoj saradnji ili preko „logističkih partnera“ po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ređe preko ugovora o radu ili bez ugovora. 

“Kada je reč o angažovanju kurira putem ugovora o poslovno tehničkoj saradnji gde kurir/dostavljač ima svoju preduzetničku radnju ovde je najčešće reč o ‘skrivenom zapošljavanju’”, kazala je Jakobi.

Kada se zapošljavaju preko „logističkih partnera“, kako je naglasila istraživačica, često se sa kuririma sklapaju blanko ugovori ili pak oni koje kuriri nikada nisu imali prilike da vide. 

Takođe, ti ugovori mogu biti i „lošeg kvaliteta“, odnosno ne podrazumevaju jasno određenu satnicu, radno vreme, procenu bezbednosti na radu i obezbeđivanje odgovarajuće opreme, pa usled toga “kuriri nemaju ili imaju vrlo ograničen pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti”.

Dve od četiri platforme u Srbiji plaćaju najmanje minimalnu satnicu

Ovogodišnja analiza pokazala je da su dve platforme (Glovo i Wolt) mogle da dokumentuju da plaćaju radnicima najmanje minimalnu satnicu nakon obračunatih troškova rada, koja iznosi 230 dinara.

Međutim, nijedna od ove četiri platforme nije mogla da dokumentuje da plaća radnicima najmanje egzistencijalni minimum nakon obračunatih troškova rada od 320 dinara.

Iz izveštaja se može videti da jedino Glovo obezbeđuje radnicima zaštitnu opremu (putem posredničkih kompanija ili direktno preko tri centra Glovo) bez dodatnih troškova i da sprovodi druge mere ublažavanja rizika.

Programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika i vođa istraživačkog tima Fairwork Srbija Branka Anđelković istakla je da se trenutni zakonski okvir u koji reguliše ovu vrstu rada u Srbiji nije promenio od poslednjeg Fairwork izveštaja, uprkos tome što su kreatori javnih politika u Srbiji sve svesniji činjenice da je potrebno rešiti pravni status platformskih radnika.

„Platforme koriste dinamične modele za određivanje cena isporuka kako bi u teoriji omogućile radnicima da zarađuju više tokom perioda maksimalne potražnje. Međutim, uočeno je da ovi modeli otežavaju radnicima da procene koliko mogu da zarade od svake dostave i kako mogu da maksimiziraju svoje prihode“, rekla je Anđelković.

Iz izveštaja se može videti da, kao i u prethodnim ciklusima ocenjivanja, nijedna od platformi nije ispunila princip pravičnog zastupanja.

To znači da platforme ostavljaju radnike bez formalnog mehanizma za kolektivno pregovaranje koji bi ih predstavljao i štitio njihova prava.

Takođe, Glovo i Wolt dobile su poene u ocenjivanju na osnovu toga što su imale jasne kanale komunikacije koji omogućavaju radnicima da komuniciraju sa ljudskim predstavnicima platforme putem aplikacije, telefona, elektronske poruke ili lično.

One su dokazale da poseduju formalizovani proces podnošenja žalbi na kazne ili disciplinske mere čak i onda kada radnici više nemaju pristup platformi.

Yandex u Beogradu otvorio svoju najveću međunarodnu kancelariju