Da li je Grad Beograd bio sposoban da upravlja Beograđankom

Nakon prodaje Beograđanke za 16,5 miliona evra, simbola srpske prestonice i nekada najviše zgrade u gradu, kritičari ovog poteza otvorili su ponovo pitanje upravaljanja javnom imovinom. 

Ovim činom je nastavljen trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad, ocenila je inicijativa Ne davimo Beograd koja je od početka pratila prodaju poznate zgrade.

Ukoliko gradska vlast na čelu sa Goranom Vesićem ne zna da upravlja javnom imovinom tako da ona ne stvara gubitke, treba da se skloni i prepusti mesto onima koji će umeti i da sačuvaju simbole Beograda, ali i da ne dozvole da zbog katastrofalnog vođenja zapadnu u dugove i budu ruinirani kao što je to sada slučaj, saopštila je Inicijativa.

Da li je gradska vlast sposobna da upravlja ovim poslovnim prostorom? Ne.

To je zvanično potvrdio i državni revizor prošle godine kada je utvrdio da gradovi poput Beograda i Niša niti znaju čime upravljaju od imovine, niti naplaćuju rentanje prostora u skladu sa zakonom.

Na primedbu Državne revizorske institucije da Grad Beograd nije uspostavio sveobuhvatnu evidencije poslovnog prostora, Grad Beograd je u odazivnom izveštaju odgovorio da je formiran  novi sektor pod nazivom „Sektor za popis, evidenciju i upis prava javne svojine“ čiji će zadatak biti da popiše poslovni prostor u javnoj svojini.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“ objavljen je u decembru 2019. 

U odazivnom izveštaju Beograd je odgovorio da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove sačinio Projektni zadatak sa ciljem uvođenja informacionog sistema za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda. 

Grad Beograd je takođe naveo da je na sednici Skupštine grada 29. novembra 2019. godine, povećan početni iznos zakupnina za 2%. 

Prilikom sledeće izmene Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine grad Beograd, odnosno na kome grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja izvršiće se promena visina zakupnina po zonama, delatnostima i vrsti poslovnog prostora, kao i novo raspoređivanje ulica po zonama, obećano je revizoru.

Ova mera koju je revizor ocenio zadovoljavajućom, dolazi nakon primedbe revizore da gradovi Beograd i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine. 

Najviša početna cena zakupnine u Gradu Beogradu je 2.097 dinara, u Gradu Novom Sadu je 3.730 dinara i u Gradu Nišu je 4.165 dinara po kvadratu.

Primedba revizora je bila i da su Gradovi  preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja. 

Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73% ukupnog iznosa potraživanja.

Zakonom o obligacionim odnosima uređeno je da potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine, podsetio je revizor.

Subjekt revizije je naveo da su do dostave odazivnog izveštaja preuzeta sva potraživanja gradskih opština, odnosno javnih preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom prema zakupcima – dužnicima, koja nisu naplaćena, a nastala su pre 30.novembra 2016. godine.

Kako se navodi, početkom 2019. godine uvedena je overa ugovora o zakupu kod javnog beležnika u formi izvršne isprave, kako bi se smanjio broj sudskih postupaka i ubrzala naplata dugovane zakupnine. 

Preko Gradskog pravobranilaštva grada Beograda, protiv zakupaca koji ne izmiruju obavezu plaćanja zakupnine nastaviće se redovno pokretanje parničnih postupaka za naplatu zakupnine. 

Takođe, za sve zakupce svakodnevno će se vršiti praćenje stanja duga, nastaviti sa periodičnim slanjem opomena svim dužnicima, pratiti njihova dostava, sprovoditi lična uručenja i pripremati dokumentacija potrebna za eventualno utuženje, obećano je revizoru.

Na uočenu nepravilnost da nije uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca, gradske vlasti su obavestile revizora da su poslednjeg dana  prošle godine u okviru Sektora za zakup poslovnog prostora formirali novo Odeljenje za kontrolu korišćenja poslovnog prostora. Odeljenje ima deset radnih mesta, a popunjeno je sa šest izvršilaca.

Prethodno je revizor u inspekciji fizičkih objekata u Bepogradu, Novom Sadu i Nišu, utvrdio da u Beogradu najmenj je 7 odsto uzorkovanog prostora nije zakupac sa kojim je zaključen ugovor.