Da li je moguće da banke smanje marže, kako se nada NBS?

Povećanje kamatnih stopa u zoni evra ne mora u potpunosti da se prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evrima na domaćem tržištu, zato što u uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da banke smanje svoje marže, ocenjuje NBS. Ekonomisti ipak ne veruju da će se banke odreći svojih marži. 

Marža se dobija kada se iz kamatne stope koju plaćate za kredit isključe troškovi izvora finansiranja koje plaća banka. Marža pokriva operativne troškove banke i rizike vezane za plasman ovih sredstava.

MARŽA = kamatna stopa na kredit – troškovi finansiranja koje plaća banka

Povećanje Euribora, osnovne kamatne stope po kojoj banke u EU pozajmljuju međusobno novac, platiće kreditno zaduženi građani, korisnici stambenih kredita i privrednici koji su podigli kredite u evrima sa varijabilnom  kamatom.

Nova ekonomija je nedavno pisala da NBS ocenjuje da će povećanje Euribora uticati na građane koji su podigli kredite u evrima, sa varijabilnom kamatom i da je trenutno 45,5 odsto ukupnih kredita stanovništvu indeksirano u evrima, od kojih oko četiri petine (79,2 odsto) čine krediti po varijabilnoj kamatnoj stopi.

„S obzirom na povoljnu makroekonomsku perspektivu Srbije i očuvan kreditni rejting Srbije, povećanje kamatnih stopa u zoni evra ne mora u potpunosti da se prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evrima na domaćem tržištu. Zato što u uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži“, smatraju u NBS.

Veroljub Dugalić, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji kaže da se još nije dogodilo da banke smanje marže.

„Naprotiv imamo trend povećanja bankarskih marži i na taj načiin banke zarađuju. Banke drže kamate na relativno niskom niovu, ali zato na maržama zarađuju i te kako. NBS ne može da organiči marže, nego kaže postoje 22 banke na tržištu pa birajte. Kako građani da biraju kad su u svim bankama iste marže“, ukazuje Dugalić.

Rast Euribora platiće oni koji koriste kredite, kaže Dugalić za Novu ekonomiju i upozorava građane da vode računa prilikom zaduživanja jer je situacija neizvesna i u narednom periodu svakako se može očekivati dalji rast kamatnih stopa.

On napominje da nije ni bilo prirodno da kamatne stope budu negativne kao što nije prirodno da budu visoke, to su ekstremne situacije.

„Ovo što se sada događa je logična posledica dešavanja u svetu i u Evropi. Inflacija već postaje veliki problem za Evropu i sada korekcijom kamatnih stopa ECB pokušava da obuzda rastuću inflaciju. I u Srbiji raste inflacija i kamatne stope počinju da rastu što je sasvim očekivano i NBS je reagovala povećanjem referentne kamatne stope. Kad raste inflacija rastu i kamatne stope, ne može se očekivati da kamatne stope budu četiri odsto a inflacija sedam odsto i u skladu sa tim i kamatne stope u bankama rastu“, kaže on.

Za najavljeno povećanje svih ostalih bankarskih usluga, što je još jedan veliki udar na budžet građana, Dugalić kaže da banke koriste ovako nepovoljnu situaciju da bi dodatno zaradile.

„Postoje troškovi na koje ne možemo da utičemo, kao što je povećana cena energenata koja je  posledica opšte ekonomske situacije, ali za povećanje nekih troškova kao što je održavanje tekućeg računa ne može biti izgovor opšta ekonomska situacija ili kriza“, kaže Dugalić.

Narodna banka Srbije (NBS) juče je saopštila da radi na donošenju paketa mera i propisa kako bi zaštitila standard građana Srbije zbog najave pojedinih banaka da povećaju naknade za određene usluge povezane sa platnim računima.