Da li je Viši sud zapravo odložio prekid rada beogradskih advokata?

Viši sud u Beogradu je usvojio predlog advokata Aleksandra Cvejića i odredio privremenu meru kojom se prekid rada advokata na teritoriji glavnog grada odlaže do zavšetka sudskog procesa, koji je taj advokat pokrenuo protiv Advokatske komore Beograda (AKB). Cvejić traži da se odluka skupštine o obustavi rada proglasi ništavom. Ipak, među advokatima postoje nedoumice u tumačenju ove mere, budući da se ne zna da li se ona odnosi samo na advokata koji je podneo tužbeni zahtev ili na sve advokate u AKB.

„Ova privremena mera ovakva kakva jeste, s obzirom na nadležnost, ne može da proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Pošto kolega nema punomoćja svih advokata upisanih u komoru, ova odluka može da važi samo i isključivo u odnosu njega i ona je neizvršiva“, smatra advokatica i članica upravnog odbora AKB Sarah El Sarag.

Kako ona ističe, nedostatak privremene mere pored toga jeste i to što sud koji ju je doneo nije nadležan. 

„Sud je nenadležan za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari jer je oznaka predmeta P1, što znači da je to radni spor, a advokatske komore Srbije i Beograda nisu poslodavci advokatima. Mi smo preduzetnici, tako se vodimo, advokatska komona nama ne plaća poreze i doprinose, već ih mi sami plaćamo“, objašnjava El Sarag

Ona kaže da komora nije izašla sa adekvatnim saopštenjem već je samo na sajt okačila privremenu meru, zbog čega se sad pravi dodatna zbrka.

Ona dodaje da se dešavao sličan scenario „kada je advokat koji je sada podneo ovu tužbu bio akter u sličnim postupcima“, kao i da ovo njemu „nije prvi put da advokaturu dovodi u ovakav položaj“.

„Po mom slobodnom tumačenju, obustava je na snazi. Ipak čeka se zvanično saopštenje komore, a sednica uprvnog odbora je trebalo da nam bude u sredu. Međutim, iz nekih tehničkih razloga je odložena i mi ne znamo kada će se održati“, smatra El Sarag. 

Čeka se odluka predsednika komore, a po navodima Sare El Sarag on ne može ništa da uradi sam i bez upravnog odbora, pogovo bez odluke venredne skupštine, jer organ koji je doneo odluku o obustavi rada treba i da je ukine.

S druge strane avokat Čedomir Kokanović smatra da se pomenuta mera odnosi na sve advokate čime se ptraktično poništava obustava rada AKB i ističe da je sud na zahtev da se ova privremena mera odredi reagovao „neočekivanom, ekspresnom brzinom“.

Prema njegovim rečima, tužba koja je podneta 24. decembra sutradan je dostavljena, a već sledećeg radnog dana stiže u AKB koja je imala rok od tri dana da odgovori.

Komora je ispoštovala rok, a narednog dana (31. decembra) ova privremena mera je doneta i poslata AKB koja ju je zbog praznika objavila tek juče.

„To je bila tužba jednog advokata, s tim što je on na neki način neformalni predstavnik grupe advokata koji su praktično vlast u Advokatskoj komori Srbije, koji su protiv obustave, i koji su lobisti banaka, notara i državni namesnici u komori“, kaže Kokanović.

On ističe da ovo nije samo jedan loš politički motivisan potez države i komorskog rukovodstva, već je i neka vrsta pouke advokatima kojima vode tu obustavu da razmisle o boljoj strategiji u uslovima gde je sudstvo kontrolisano do te mere da sud advokatima poništava obustavu koja je pokrenuta upravo zbog postupanja nekog suda.

„U najkraćem ovo je znak da država ne preza od zloupotrebe suda da uguši obustavu advokata, ali i pouka vođama obustave da razmisle o nekoj boljoj strategiji u uslovima gde je sudstvo politički kontrolisano“, ocenjuje Kokanović.

Odlukom skupštine, AKB je 21. decembra izglasala obustavu rada svih advokata te komore do ispunjenja zahteva, koji se pretežno tiču povlačenja iz javne rasprave izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku i otkljanjanja „pravne nesigurnosti“ izazvane donošenjem dopunjenog stava Vrhovnog kasacionog suda, po kom banke ne moraju da dokazuju postojanost svojih troškova obrada kredita.