Dunavska voda nije među najzagađenijima u Srbiji, ali se nalazi „na granici“ – ona se može koristiti za kupanje, dok joj je za piće potreban tretman i prečišćavanje. Dunav stoji loše po koncentraciji gvožđa, mangana, azota, fosfora, kao i u vezi sa kncentracijom fekalnih materija.
Svake godine, Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) izdaje izveštaj „Rezultati ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda” koji se odnosi na godinu pre prethodne, pa je 2023. objavljen izveštaj prema podacima iz 2021. godine, piše portal Klima 101.
U tom izveštaju, tabelarno se prikazuju vrednosti različitih parametara za procenu kvaliteta vode (fizičko-hemijski, mikrobiološk), a zatim i ocene kvaliteta voda na osnovu tih vrednosti.
Ocene za svaki od parametara kreću se od 1 do 5, gde je 1 najbolja, a 5 ocena za vode „koje se ne mogu koristiti ni u jednu svrhu“.
Na Dunavu, SEPA upravlja sa deset mernih stanica, od Bezdana do Radujevca.
Prema poslednjem izveštaju SEPE stanje bi se možda najbolje moglo opisati kao granično: na Dunavu nema mnogo „petica“, odsnosno vode koje ne bismo uopšte trebalo da koristimo, ali mnoge ocene su „trojke“, što po zvaničnoj nomenklaturi označava vodu koja se granično može koristiti za kupanje.
Najčešće su lošije ocene date zbog povećanih koncentracija gvožđa i mangana, zatim azota i fosfora, ali i kod mikrobioloških parametara, uključujući i koncentracije fekalnih bakterija, posebno u Vojvodini.
U svim mernim stanicama u ovoj autonomnoj pokrajini voda je ocenjena loše (3-5) i zbog povišenih količina suspendovanih materija.