Vesti iz zemlje

11.11.2013. 09:29

Autor: Nova Ekonomija

Da li su čipovi srpska nafta?

Informatička industrija jedna je od najperspektivnijih delatnosti u Srbiji, a u budžetu je predviđeno četiri milijarde dinara za podršku inovacijama.
Srpsku informatičku industriju čini oko 1.700 firmi, koje zapošljavaju više od 15.000 radnika i lane su ostvarile prihod veći od 1,3 milijardi evra, podsećaju „Novosti“.
Ove brojke mogle bi biti i značajno veće, ocenjuje ovaj list, navodeći da globalna IT industrija u svetu beleži za oko 60 odsto brži rast u poređenju sa ostatkom privrede, pa zato mnogi baš ovu delatnost vide kao jednu od najperspektivnijih i u Srbiji. 
Ministar privrede Saša Radulović kaže da je država odlučna da pomogne razvoj IT industrije, a da će naredne godine, šansu da razviju biznis dobiti i početnici i male firme. 
„U budžetu za narednu godinu su četiri milijarde dinara predviđene za kapitalne fondove za podršku inovacijama, posebno za informacione tehnologije“, kaže Radulović. 
„Država će koinvestirati u osnivanju firmi, tako što će uložiti od 20 do 40 odsto kapitala, u zavisnosti od investicije privatnika. Smatramo da je ovo dobar model, jer ako privatnici budu brinuli o svom kapitalu, brinuće i o državnim parama“, smatra ministar. 
Niko ne spori veliki potencijal ove delatnosti u srpskoj privredi, ali da ne bi ostalo samo na tome potrebno je još mnogo da učimo, da uskladimo naše propise sa evropskim i da suzbijemo nelojalnu konkurenciju. 
To smatraju menadžeri, vlasnici i direktori više od 200 preduzeća iz IT sektora koji su učestvovali u istraživanju Unije poslodavaca Srbije o stanju u oblasti u kojoj posluju. 
Čelnici ovih privrednih društava kažu da imaju određene proizvode ili usluge za plasman na druga tržišta, ali za to nemaju dovoljno snage niti finansijskih sredstava. 
„Zakoni koji uređuju elektronsko poslovanje u Srbiji, spoljnu trgovinu i devizno poslovanje značajno komplikuju i onemogućavaju prodaju proizvoda iz Srbije u drugim zemljama sveta“, kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije. 
„Za nastup u inostranstvu se nema dovoljno sredstava niti kvalitetnih ljudskih resursa, a prodavati iz Srbije u inostranstvu je teško zbog administrativnih barijera. Potrebno je rasterećenjem poslovanja i stimulativnim merama delovati da što više mladih ljudi sa sopstvenom inicijativom osnuje svoje firme u ovom sektoru, a onima sa već oprobanim i kreiranim proizvodima i uslugama treba pomoći u pronalaženju strateških partnera za unapređenje i plasman proizvoda u inostranstvu“, smatra Rajić. 
Srpska kompanija „Bitgir vajrles dizajn servisiz“, koja se bavi elektronikom, najbolji je primer uspešnog poslovanja u IT sektoru. 
Ova firma zauzela je drugo mesto na rang-listi najbrže rastućih kompanija u centralnoj Evropi. Za pet godina rast prihoda je uvećala skoro 20 puta! To je ujedno i najbolji plasman koji je jedna srpska kompanija zauzela od kad se ovaj konkurs realizuje u našoj zemlji. 
„Bitgir“ pruža usluge visokotehnološkog razvoja u oblasti elektronike, digitalne obrade signala i digitalnih telekomunikacija, a 95 odsto prihoda ostvaruje na tržištima SAD i Evropske unije. 
„Drago nam je što smo inovacijama u oblasti elektronike uspeli da ostvarimo kontinutet rasta u doba kada internet i mobilne tehnologije dominiraju“, kaže Dejan Dramićanin, direktor kompanije. 
„Posebno nam je važno i što na pozitivan način promovišemo Srbiju kao destinaciju gde se inovacijama u tehnologiji pristupa ozbiljno“, ističe on. 
Postavljanje temelja za izgradnju fabrike čipova, koja je najavljena kao potencijalna investicija kompanije „Mubadala“ Ujedinjenih Arapskih Emirata, značilo bi i upošljavanje minimum 1.000 radnika. I ovaj ulagač, međutim, kao osnovnu zamerku ističe nedostatak kadra u IT sektoru u Srbiji. 
U Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Srbije kažu da u našoj zemlji ima svega oko 5.000 IT stručnjaka i da to nije dovoljno za razvoj ove delatnosti. 
„Država i univerziteti bi trebalo da naprave stratešku saradnju i da povećaju kvote za upis IT stručnjaka. Neophodno je i da se njima poboljšaju uslovi rada u Srbiji, jer su toliko cenjeni u inostranstvu da naši studenti već u trećoj i četvrtoj godini odlaze tamo zbog boljih uslova rada“, navode u PKS. 
Direktori firmi koje se bave informacionim tehnologijama smatraju da obrazovni sistem mora biti daleko kvalitetniji, kaže Dragoljub Rajić. 
„Kao najveću primedbu na one koji dolaze sa diplomama fakulteta, navode nedovoljan rad u praksi, odnosno samo teorijsko znanje. Poslodavci naglašavaju i da bez stalnog usavršavanja menadžera i zaposlenih i kreiranja kvalitetnijeg menadžerskog kadra ne može biti značajnijeg razvoja u delatnostima u kojima rade“, kaže Rajić. 
Do 2005. godine, ubedljivo najveći broj IT preduzeća je bio u domaćem privatnom vlasništvu. 
Danas, prema poreklu osnivača, sve je više IT firmi koje osnivaju stranci. Među najvećih 100 IT preduzeća, trećina je u stranom vlasništvu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.