Da li su ekonomske mere imale alternativu?

Mere neće rešiti probleme na duži rok, morale su da budu ekonomski isplative i socijalno opravdane, ali one su imale i alternativu.

Mlađan Dinkić, predsednik URS-a, rekao je u Utisku nedelje da je priča o bankrotu države melodrama, jer država je bankrotirala kada ne može da plati penzije i plate i spoljni dug, a Srbija, prema njegovim rečima, to može i moći će i dalje. Mere su, navodi, mogle imati alternativu a to je prodaja javnih preduzeća, kao što je Telekom. 

„Kakva je korist od Telekoma kada nemate roming čak ni pored auto-puta, ako ne znate šta sa novcem od prodaje, pa vratite dugove! Možete vi da smanjite plate, ljudi će da pocrkaju, bez mera za vraćanje dugova, nema nam oporavaka“, rekao je Dinkić. 

Kako je rekao Siniša Mali, savetnik za finansije i privredu prvog potpredsednika Vlade, prodaja javnih preduzeća nije alternativa, da nema mesta melodrami, jer su ekonomske mere ozbiljne i da su to mere za spas srpske ekonomije, navodeći da se vodilo računa da budu ekonomski isplative i socijalno opravdane. Prema njegovim rečima Srbiju očekuje ozbiljna reforma javnih preduzeća od koje će zavisiti sudbina naše ekonomije. 

„Prošle godine, deficit budžeta bio je 1,9 milijardi evra, da bi nadomestila tu razliku država se zaduživala, kada bi se tim tempom nastavilo imali bismo 70 odsto javnog duga, a to je put do bankrota i tu nema mesta melodrami. Morali smo da utremo put ka stabilizaciji finansija, alternativa je bila još agresivniji solidarni porez i smanjenje penzija i plata“, rekao je Mali. 

Mali je saglasan sa Dinkićem da je ovo samo početak, ali kako kaže, država želi da promeni svoje ponašanje, želi da se ponaša odgovorno, drugi deo su mere koje će povećati konkurentnost, mere koje će nam omogućiti da živimo bolje i tako izbegnemo bankrot. 

„Javna preduzeća će proći kroz konsolidaciju i, ono što je sigurno, mi ćemo u njima popraviti upravljanje, a neka će se verovatno i prodati“, kaže on. 

Za predsednika Fiksalnog saveta Pavla Petrovića uspeh ekomomskih mera zavisiće u najvećoj meri od strukturnih reformi. 

„To je presudno. Odlivanje novca iz javnih preduzeća mora da se zaustavi i uz penzionu reformu, problem javnih preduzeća je ono najvažnije na čemu treba raditi“, rekao je Petrović.

Ipak u sledećoj godini ostaće subvencije za Srbijagas i smederevsku Železaru i to je problem koji se ponavlja iz godine u godinu. 

Dinkić, međutim, kaže da niko nema hrabrosti da se suoči sa problemima kao što je problem Srbijagasa. 

„Kakve ja veze imam s tim što Srbijagas nije ni dinara platio i duguje 250 miliona evra? To je čista politika. Lako je povećati porez, kad penzioneri moraju da kupe hleb, a niko ne sme da reši pitanje Srbijagasa. U Galenici je zaposleno 1.000 ljudi koji nisu potrebni i to je proizvelo gubitke. Ministarka energetike Zorana Mihajlović priča godinu dana da se situacija u Srbijagasu mora rešiti, a ne rešava se jer je direktor iz SPS-a. Mnogo je jednostavnije nego što izgleda. Treba odstraniti i PUPS iz Vlade „, predlaže bivši ministar. 

Da je problem Železare veliki problem saglasni su sva trojica sagovornika u Utisku nedelje. Međutim, nisu saglasni da ona treba da se ugasi. 

„Uvek je bilo lakše nešto zatvoriti nego otvoriti, ako želite da uništite grad kao što je Smederevo – onda je ugasite. Železara ima problem zbog ciklusa u svetu, zbog male tražnje čelika. S druge strane, niko se nije bunio kada smo rešili da je pokrenemo. Mogli su da kažu „nemojte je pokretati“, a oni su rekli „idite, pokrenite““, podseća Dinkić. 

Međutim, Petrović kaže da bi bilo bolje da Železara nije ni pokrenuta jer smo sada opet na početku. 

Mali rešenje za problem Železare vidu u razgovorima sa stranim investitorima.

Dinkić dodaje da su mere koje se odnose na smanjivanje javog sektora dobre jer tu ima ima prostora za uštede. Međutim, kako kaže, povećanje PDV-a sa 8 na 10 odsto nije dobro jer će se to odraziti na povećanje cena hrane što će smanjiti potrošnju i usporiti privredni rast. On je dodao da podržava smanjivanje javnog sektora i mere štednje u administraciji.

S druge strane, Siniša Mali kaže da će povećanje niže stope PDV-a sa 8 na 10 imati neki efekat, ali da se unapred ne može znati da li će imati efekat na pad tražnje i na povećanje cena hrane. 

„Veći PDV daće efekat 0,6 odsto BDP-a to je minimalan efekat i odnosi se na statističku grešku“, rekao je Pavle Petrović. 

Prema njegovim rečima, mogu da poskupe komunalne usluge i hrana, ali kako kaže pravljena je analiza i možda ovo neće pogoditi najsiromašnije građane. 

„Najsiromašniji građani se snabdevaju na pijaci gde nema PDV-a ili prave sopstvenu proizvodnju“, kaže Petrović.

Na pitanje šta je sa bonusima koji dobijaju policajci, i da li su oni izuzeti od ovih mera, Mali je rekao da policijski službenici imaju određen koeficijent po zakonu, i da nove mere podrazumevaju da se usaglase stavovi između zakona i isplate bonusa. 

„Policija nije izuzeta, to su prava koja pripadnici MUP-a imaju”. 

Na pitanje zašto se mere ne odnose na penzionere sa visokim primanjima, iznad 60.000, Dinkić je rekao da je ta odluka politička i da je do toga došlo zato što je Krkobabić rekao „ne”. 

„Nije političko pitanje, da je to tačno ne bismo prihvatili indeksaciju penzija, koja je niža nego stopa infalcije na godišnjem nivou… To je mera koja je dugoročna i srednjoročna, ta mera će dovesti do toga da se iznos penzija smanjuje iz godine u godinu”, rekao je Mali. 

Petrović je na to pitanje rekao da ne zna koji su razlozi, ali da ekonomski „ne bi mogli da budu”. 

„Ovo što se sada radi su kratkoročne mere”, rekao je i naglasio da „prošle godine nije bilo da se poveća starosna dob žena za odlazak u penziju” . 

Dinkić je naveo da je lekarima i profesorima ne bi trebalo smanjivati plate. 

„Ako je previše tih ljudi i ljudi u administraciji, onda treba smanjivati njihov broj, a ne pojedinačno smanjivati plate“, rekao je Dinkić. 

Predsednik fiskalnog saveta je kazao da ne bi trebalo smanjiti plate samo u administraciji, jer je to „suviše uzak krug“, i dodao da se za plate u javnom sektoru izdvaja 700 miliona evra više nego što država može da izdrži. 

„Neće pomoći ad hok male mere… Trebalo bi napraviti trogodišnji plan i da se odredi indeksacija plata, što znači da će plate 2015. godine i 2016. godine rasti jedan odsto“, rekao je Petrović. 

On je kao drugu meru naveo racionalizaciju odnosno smanjenje fonda plata i da se vidi koliko je zaposlenih potrebno, a da se ostali otpuste. Plate za lekare treba da se reše kroz produktivno zapošljavanje, kaže on, ali sve to ne može biti urađeno za tri, četiri meseca.

Svog naslednika na mestu ministra privrede Sašu Radulovića Dinkić je nazvao „potpunom katastrofom“, jer se protivio davanju subvencija kompanijama Mercedes i Boš i jer je predložio smanjenje poreza na plate pre nego sto je izračunao koliko će to smanjiti priliv u budžet. 

„0n se nije udostojio da dođe na sastanak sa Mercedesom, kao da je Mercedes mala kompanija, nego je poslao neku svoju saradnicu“, rekao je Dinkić. 

Mali je uzvratio da je nijedan investitor nije odustao i da su pregovori u toku. 

„Kada smo razmatrali mere, Radulović je predložio smanjenje poreza na zarade koje bi izazvalo rupu u budžetu koja bi mogla da bude nadoknađena samo povećanjem akciza. Smanjenje poreza na zarade je dobra ideja i o tome razmišljamo na srednji rok, od 2015. godine“, rekao je Mali. 

Dinkić se osvrnuo i na poslovanje SIEPE rekavši da je zahvaljujući njenom radu Srbija ove godine zabeležila istorijski izvoz, a da Radulović i to hoće da upropasti. 

„Radulović i njegova ekipa su ultraneoliberalni i to u vreme krize kada sve države intervenišu, to znači da se država ne meša, pa ko preživi- preživeće, i on to sprovodi, međutim to je dobro samo za društvene mreže“, kaže lider URS-a. 

Siniša Mali je na kraju emisije Utisak nedelje na B92 najavio i da će Srbija u dogovoru sa Svetskom bankom, dobiti kredit početkom 2014. godine tek posle detaljnije izmene zakona o stečaju i privatizaciji.