Damping cene ugrozile Koridor 10 – Ratomir Todorović, generalni direktor GP „Planum“

Novih kilometara na istoku i jugu drumskog Koridora 10 još nema. Probijaju se rokovi, prašte odštetni zahtevi, a trenutno se sa austrijskom Alpinom i raskidaju ugovori. Desilo se upravo ono što su srpski građevinari i predvideli, na šta su godinama državu upozoravali. Olako je dozvoljeno stranim kompanijama da istisnu domaće neimare i obezbede poslove na najvažnijem putnom pravcu, za koji se Srbija zadužila sa oko 1,2 milijarde evra. Skupo će Koridor 10 koštati Srbiju, a pitanje je hoće li se posao i završiti, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“ Ratomir Todorović, generalni direktor GP Planum.

Na svim tenderima po ceni ste bili drugi ili treći. Kako je moguće da kao domaća firma niste mogli da date povoljnije ponude od stranaca?

Odgovorno tvrdim da po tim cenama, koje su nudili prvoplasirani izvođači, auto-put ne može da se izgradi. Cena sadrži nekoliko bitnih elemenata, pre svega materijal, pogonsku energiju, radnu snagu i  još jedan faktor, koji pokriva režiju. Mi smo često išli na tender sa nula režijom i nula amortizacijom za mehanizaciju i opet su stranci bili povoljniji, nekada i za 30 odsto. Nema logike. Cela priča se svodi na to da su želeli da dobiju posao, a da posle razliku do stvarne cene nadomeste odštetnim zahtevima. I to rade.  Naša država čak prihvata i bankarske garancije, za koje unapred zna da u slučaju potrebe neće moći da ih naplati. To se desilo sa Intermostom koji je ovde jedno vreme bio vrlo popularan, od  te francuske firme nije mogao da se dobije posao. Pa kada  im je država pustila garanciju jer nisu završili posao na obilaznici oko Novog Sada, strana banka nije isplatila novac. Pravilo je da se garancija polaže u banci u zemlji gde se izvode radovi. Mi tako radimo svuda u svetu, ali to pravilo u Srbiji ne važi. Evo, neka probaju da Grcima, koji rade na Koridoru 10, naplate garanciju, a za to postoji  osnov, jer su probili rokove. Mi smo kao domaći konzorcijum diskvalifikovani za izgradnju mosta kod Beške. I šta se desilo? Alpina je odradila posao, ali sada traži sto miliona evra, što je više nego duplo od ponuđene cene na tenderu.

Čime to srpski neimari garantuju da neće podnositi odštetne zahteve?

Mi smo naš posao na severnom kraku Koridora 10 odradili. Auto-put je pušten u saobraćaj. Radovi su se finansirali iz budžeta, ali nam država još nije sve platila. I mi imamo zahtev i po prvostepenoj presudi Planumu se duguje oko 170 miliona dinara.

Ali, deonicu od Uba do Lajkovca u dužini od samo 12,5 kilometara na Koridoru 11 gradite tri godine i još niste završili auto-put?

Prvo smo imali problem zbog PZP Beograd, članice Nibens grup“, koji je imao najveći udeo u konzorcijumu. Planum je onda preuzeo trasu, a Putevi Užice  mostove. Krajem prošle godine investitoru, Koridorima Srbije,  istekao je ugovor sa nadzorom. Ni do danas nije sklopljen ugovor sa nekim preduzećem koje će obavljati nadzor. Ne mogu radovi da se izvode ako nadzora nema.

Hoćete da kažete da je to gradilište „mrtvo“?

Radovi se izvode u manjem obimu. Koridori su, da bi prevazišli problem nadzora, postavili po jednog svog čoveka za mostove i trasu, pa oni tako trče tamo-ovamo. To je privremeno rešenje, jer sve mora laboratorijski da se prima, potpisuje, ima tu mnogo procedura. To je jedan problem. Drugi je eksproprijacija, koja u srednjem delu trase još nije završena za oko 600 metara. Vlasnik parcele jednostavno ne dozvoljava da se počne sa radovima.

Znači da postoji deo gde ni zemljani radovi nisu počeli?

Kada će to da se reši, ne zavisi od izvođača radova. Čak je i policija dolazila i ništa. To se sudski rešava. Mi bismo tu deonicu mogli da završimo do kraja godine, ali kako se u ovom trenutku praktično ništa ne rešava, pitanje je kada će taj auto-put biti pušten u saobraćaj. Jedan čovek koči ceo projekat. U tom poslu mi praktično kreditiramo državu sa odloženim plaćanjem na godinu dana. Trenutno nam država duguje 450 miliona dinara. Deo je stigao na naplatu, a deo nije.

Ostatak intervjua sa gospodinom  Todorovićem možete pročitati u drugom broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“