„Danas ostavi pušenje“: Obeležava se Nacionalni dan bez duvana u Srbiji

Mimo primene brojnih mera kontrole duvana, na svetu još uvek puši više od jedne milijarde ljudi, od čega skoro 80 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Sa skoro 32 odsto pušača u populaciji odraslih, naša zemlja neslavno prednjači kada je reč o Evropi, ali i u svetskim okvirima.

Upotreba duvana nedvosmisleno je glavni preventabilni faktor rizika koji dovodi do prevremenog oboljevanja i umiranja u savremenom svetu.

Pušenje je uzrok nastanka brojnih malignih oboljenja, širokog spektra kardiovaskularnih bolesti, dovodi do moždanog udara, komplikacija trudnoće, hronične opstruktivne bolesti pluća i mnogih drugih poremećaja zdravlja.

Uprkos svesti o zdravstvenim rizicima, upotreba duvana je i dalje iznenađujuće rasprostranjena u celom svetu.

Osam miliona ljudi svake godine prevremeno umre usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2019. godine, svaki četvrti pušač je pokušao da ostavi pušenje, dok je svaki drugi pušač bio zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u Srbiji u 2019. godini samo 30,1 odsto pušača dobilo je savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši – što „ukazuje na potrebu za intenziviranjem edukacije i dodatnim motivisanjem samih zdravstvenih radnika za davanje saveta i adekvatne podrške pušačima da istraju u svojoj želji da prestanu da puše“.

U poslednjim godinama, tržište je preplavila čitava paleta novih duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Kada je reč o Srbiji, poslednje istraživanje, pokazalo je da je elektronske cigarete probao čak svaki peti učenik – 20,8 odsto, petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a snus i nikotinske vrećice njih 4,9 odsto.

Dramatičnom porastu popularnosti novih proizvoda doprinela je njihova raznovrsnost, atraktivan dizajn pojačan efektom modernih tehnologija, ali najmoćniji faktor u njihovom proboju je marketinška podloga – da predstavljaju „zdraviju alternativu“ tradicionalnim cigaretama.

Ovakva marketinška strategija za direktnu posledicu ima njihovo masovno korišćenje i u cilju odvikavanja od cigareta, čime se bez ikakvog relevantnog i naučno utemeljenog opravdanja stvara slika da njihovo konzumiranje ni u čemu nije u istoj ravni sa tradicionalnim pušenjem, što uključuje i potcenjivanje svih potencijalnih rizika po zdravlje.

Foto: Gradski zavod za javno zdravljeGradski zavod za javno zdravlje

Učimo od Švedske: Inovacije su ključ budućnosti