Iako je više od 10.000 stanova u Beogradu prazno i u njima niko ne živi, investitori ne popuštaju sa cenama, a glavni grad još uvek liči na veliko gradilište. Međutim, stručnjak iz ove oblasti Nikola Seneši smatra da je to samo privid, piše dnevni list Danas.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2023. godini ukupan broj završenih stanova u Srbiji iznosio je 35.652 stana.
Ipak, u ovoj i naredne dve godine u Srbiji se očekuje značajan porast građevinske aktivnosti, zbog predstojeće specijalizovane Ekspo izložbe, koja će se u našoj zemlji održati 2027. godine, piše Danas.
Tim povodom, predviđeni su brojni infrastrukturni projekti, među kojima i gradnja velikog broja stambenih jedinica.
Međutim, kada se pogledaju podaci iz poslednjeg popisa, vidimo da u Srbiji postoji 123.584 napuštena stana, od čega 10.021 stan u Beogradu.
Razlozi zašto su stanovi prazni su najrazličitiji, neki stoje jer ne mogu da se prodaju, drugi više nemaju zakonskih naslednika, treći su u vlasništvu ljudi koji žive u inostranstvu…
Ipak, prema proceni arhitektkinje Danijele Rabrenović koja je ranije dala izjavu za portal Biznis.rs, praznih je oko pola miliona kvadrata.
„A kada bismo to pretvorili u kapital, to je pet milijardi evra kapitala“, navela je ona.
Dakle, iako ovoliki kapital stoji „zarobljen“ u glavnom gradu, čini se da investitore to ne brine i da su oko nas i dalje svuda gradilišta.
Međutim, ovlašćeni procenitelj nekretnina Nikola Seneši za Danas navodi da mi vidimo gradilišta, ali ako se bolje obrati pažnja na kranove i broj ljudi na gradilištima, vidi se da je stanogradnja drastično usporena.
„Nema gotovine, nema transakcija, Beograd na vodi se nekada radio u tri smene i to sedam dana, a sada se radi pet dana u jednoj i po smeni. Kranovi su tu, na gradilištima, ali rade neuporedivo manjim intezitetom“, ukazuje on.
Seneši je mišljenja da su ovih 10.000 praznih stanova posledica toga što u Beogradu postoji velika količina neprodatih stanova.
„Najveći broj je onih koji nisu prodati, a postoji i deo onih koji su prodati, a nisu useljeni“, pojašnjava.
Sve to je, kako tvrdi, zbog toga što imamo „jedno pogrešno postavljeno tržište“.
„Investicioni lobi ne želi i trudi se da ne spusti cene na normalan nivo i bori se da održi privid da tržište nije u krizi. Beogradsko tržište stanova, posebno svi projekti na rubnim delovima grada, kao što su Mirijevo, Karaburma, Ledine, imaju probleme sa prodajom, samo iz razloga što investitori neće da spuštaju cene“, ukazuje Seneši.
RGZ: Kvadrat stana prešao 10.000 evra, najskuplja kuća prodata za tri miliona – poznate i lokacije
Kao u evropi,na svaki stan u kome se ne zivi udariti exrra porez! Ovako lopovima stanogradnja sluzi za pranje para, bolje da ima 100 stanova kao “ investitor“ nego milion u slamarici bez porekla.Prodace ih,ceka da odere građane
Кад човек чита овако нешто помисли да заиста има пуно празних станова. А онда се човек упусти у вишемесечно тражење стана да изнајми, и сам се увери у ситуацију да се рецимо појави оглас у блоку 26 и да се у првих сат времена појави на адреси 10 људи, од којих 8 Руса и увери се како је заправо потражња за становима ненормална. Људи, ја у Батајници живим. Свака зграда која се направила у последњих 5 година, а изградило их се јако пуно, и даље се граде, у 90% случајева су сви станови продати унапред! О каквим празним становима и кризама ви причате? Једина криза коју сам ја осетио на својој кожи, је да је понуда премала а потражња епохална.
Potražnja za rentiranjem da. Potražnja za kupovinim je jako slaba. Prošlo je zlatno vreme investiranja u kvadrate. Ponuda za prodaju je ogromna a ljudi jednostavno neće da iznajmljuju kupljene stanove.
Samo u Morijevu ima toliko praznih stanova,ništa se ne prodaje ali nezvanično se proda po neki stan do 1200 e kvadrat. U mom komšiluku je 5 praznih zgrada
Na osnovu cega zakljucujete da su stanovi prazni? Gde su recimo podstanari?
Samo Exta porez. Smanjiti ko ima jedan stan i u njemu prezivljava.