Danas: Srbija gubi evropsko tržište, šta utiče na cenu malina

Institut za voćarstvo u Čačku napravio je računicu proizvođačke cene maline u 2024, koju stručna javnost vidi kao racionalnu, ali sa kojom se proizvođači uopšte ne slažu, piše dnevni list Danas.

Matematika Instituta sugeriše da za 10 tona prinosa maline po hektaru trošak po kilogramu iznosi 240 dinara, za 12 tona 200, a za 15 tona 160 dinara, piše ovaj dnevnik.

Ipak, proizvođači ukazuju da to koliko će jedan hektar dati roda zavisi od brojnih faktora i da u našoj zemlji na tolikoj površini uglavnom sazri oko pet ili šest tona maline.

Komentarišući pomenute rezultate, agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da je računica Instituta realna i podvlači da je ovogodišnja predsnost to što Srbija u sezonu maline ulazi sa mnogo manje zaliha nego što je bio slučaj prethodne godine.

„Računica je pravljena u dijapazonu 12 do 30 tona prinosa po hektaru. Koliko će roda biti najviše zavisi od agrometeoroloških uslova, jer su maline osetljive na vremenske prilike i na agrotehniku koja se primenjuje. Po meni je računica Instituta realna i odražava pravu meru između nivoa ulaganja i očekivanog efekta. Naravno, ovo je sve matematika na bazi prosečne godine što se tiče agrometeoroloških uslova. Naši poljoprivredni proizvođači ne mogu očekivati cenu od 500-600 dinara kao što je bio slučaj 2022. godine kada smo zbog ekstremnih vremenskih uslova imali niske prinose i kada je sticaj okolnosti bio takav da je jednako stanje bilo i u drugim zemljama koje proizvode malinu“, rekao je on za Danas.

Ipak, govoreći o nezadovoljstvu proizvođača, Galetin podseća da postoji sistemski problem u lancu proizvodnje, otkupa i prodaje maline, koji država dugo godina neuspešno pokušava da reši.

„On se javlja na relaciji proizvođači – otkupljivači, odnosno hladnjačari. Sveprisutan je i stalno se traži od države da posreduje, kako u smislu pregovora, tako i pronalaska tržišta. Ti problemi se možda ad hok reše, ali ne budu suštinski prebrođeni, te umesto da se stvori partnerski odnos između proizvođača i hladnjačara, stvara se odnos rivaliteta i tržišnih protivnika“, upozorava agroanalitičar.

Takođe, mišljenja je da je zahtev malinara da malina minimalno bude 350 dinara po kilogramu opravdan, jer, kako kaže, ulazimo sa malim zalihama u novu sezonu, što znači da bi se nova malina mogla brže plasirati na svetsko tržište.

Ceo tekst pročitajte OVDE.