Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom čekaju i do 1.231 dan na ličnog pratioca

Podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazuju da u 108 lokalnih samouprava, odnosno u njih 67,1 odsto, postoji usluga ličnog pratioca za decu ometenu u razvoju i decu sa invaliditetom, ali da ona moraju da čekaju od 128 do 1.231 dana da bi dobila pratioca, prenosi Udruženje novinara Srbije.

Lični pratioci dece ometene u razvoju pomažu im pri gotovo svim dnevnim radnjama – od oblačenja do korišćenja gradskog prevoza, pa čak i u provođenju slobodnog vremena kroz igru i sport.

Kada je pre 15 godina stupio na snagu Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, deca sa indvaliditetom koja su do tada išla isključivo u specijalizovane škole, dobila su mogućnost da sa svojim vršnjacima pohađaju i redovnu nastavu.

Direktor humanitarne organizacije „Dečije srce“ Goran Rojević smatra da sistem tada nije bio spreman na ovakvu vrstu promene, a kao jedan od razloga navodi i to da jedna učiteljica ne može da izađe u susret i deci sa invaliditetom i drugim đacima u isto vreme.

Kao posledica te situacije, pre 10 godina počela je da se primenjuje usluga ličnog pratioca u Beogradu za 44 korisnika. Danas ih u glavnom gradu ima 860 u 240 objekata.

Trećina lokalnih samouprava nema uslugu ličnog pratioca

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u poslednjem objavljenom izveštaju, za 2022. godinu, navodi da je broj dece koja koriste uslugu ličnog pratioca povećan za 749, 2 odsto u odnosu na 2016, što znači da je pre dve godine taj broj bio oko 2.700 dece.

Veliki broj dece, posle osnovne škole ne nastavlja obrazovanje, što može biti posledica činjenice da nema dovoljno ličnih pratilaca. To potvrđuje i izveštaj Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podatkom da je usluga lični pratilac deteta prisutna u 108 lokalnih samouprava ili 67 odsto.

Izveštaj o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou koje pružaju licencirani pružaoci usluga u periodu 2016 – 2020. godine navodi se da među korisnicima usluge ličnog pratioca “dominiraju deca i mladi sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Retov sindrom, Aspergerov sindrom i drugi razvojni poremećaji) sa udelom od 28,3 odsto”.

Izveštaj pokazuje da više od petine dece i mladih ima višestruki invaliditet, dok je 14,5 odsto sa telesnim invaliditetom.

Predsednica organizacije Dan, za pomoć osobama sa autizmomo, razvojnim poteškoćama i retkim bolestima Jelena Petković navodi da je jedan od glavnih razloga zašto nema dovoljno ličnih pratilaca nezadovoljstvo platom koju primaju za taj rad.

Osim materijalnog položaja ličnih pratilaca, problem su i liste čekanja na koje je ukazala i Državna revizorska institucija. U izveštaju „Obezbeđivanje usluge u oblasti socijalne zaštite – Lični pratilac deteta” navode da se 2019. godine u proseku na ovu uslugu čekalo od 128 do 1.231 dan.

Uvođenjem inkluzivnog obrazovanja, osim ličnih pratilaca, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom trebalo je da dobiju i pedagoške asistente, koji bi im bili podrška u učenju. Međutim, po rečima Jelene Petković, pedagoške asistente dobija uglavnom romska populacija, a njih nema dovoljno.

Pedagoški asistentni obično dolaze po pozivu u osnovne i srednje škole ukoliko ih interresorna komisija preporuči. Osim pomoći nastavnicima oko sagledavanja deteta, oni su tu da ponude asistivne tehnologije, određuju kom detetu je potrebno koje asistivno sredstvo za određeni ciklus obrazovanja, navodi Petaković.