Dejn: U Srbiji potrebno svesti birokratiju na najmanji nivo

U izveštaju Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, navodi se da je vreme potrebno za izvršavanje poreskih obaveza u Srbiji skraćeno za 53 sata u odnosu na 2013. godinu, kao i da je broj plaćanja prepolovljen sa 67 na 33 u toku istog perioda. O izveštaju je sa jednim od autora Tomom Dejnom razgovarala Tanja Veselinović.

U izveštaju Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, navodi se da je vreme potrebno za izvršavanje poreskih obaveza u Srbiji skraćeno za 53 sata u odnosu na 2013. godinu, kao i da je broj plaćanja prepolovljen sa 67 na 33 u toku istog perioda, najviše zahvaljujući uvođenju i unapređenju elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza.

Srbija je najbolje ocenjena u celom regionu istočne Evrope i centralne Azije za procese vezane za administriranje poreza nakon podnošenja poreskih prijava. Ukupno opterećenje porezima i doprinosima za Srbiju iznosi 39,7%, što je neznatno ispod svetskog proseka od 40,5%, navodi se u izveštaju

O izveštaju Svetske banke i poreskom sistemu u Srbiji, crnoj listi Evropske unije, za Infobiz je govorio Tom Dejn iz revizorske kuće PrajsvoterhausKupers, jedan od autora izveštaja.

N1: Srbija je na prvom mestu među zemljama istočne Evrope i centralne Azije prema indeksu posle podnošenja poreske prijave. Šta to praktično znači?

– U toj oblasti posmatramo šta se događa pošto jedna kompanija podnese poresku prijavu za povraćaj poreza, mi posmatramo proces povraćaja PDV-a, koliko napora kompanija treba da uloži i koliko dugo to traje, kao i koliko traje korekcija povraćaja preplaćenog poreza na dobit, da li je to predmet dodatne kontrole poreske upravo, i koliko dugo ta revizija traje. Srbija je postigla odličan rezultat u oblasti, jer je vreme povraćaja PDV-a relativno kratko, a kada je reč o povraćaju preplaćenog poreza na dobit, poreske vlasti neće raditi revizorski izveštaj samo zbog toga.

N1: Ponekad je situacija na terenu drugačija, pa se mnogi privrednici žale da predugo čekaju na povraćaj pdv-a. Kakva su vaša saznanja o tome?

– Kao što ste rekli situacija na terenu se često razlikuje, u oblasti plaćanja poreza, mi gledamo i upoređujemo podatke iz 190 zemalja, mi se u istraživanju oslanjamo na tzv. studiju slučaja – odnosno na rad jedne kompanije i podatke koji se najčešće pojavljuju u jednom poreskom režimu. Ali u svakodnevnom poslovanju, sigurno je sve mnogo složenije, i ostale kompanije će se suočiti sa brojnim drugim problemima, sa koje kompanija koju smo mi izabrali za istraživanje, nije imala. Ne iznenađuje me da privrednici imaju različita iskustva.

N1: Jedna od glavnih zamerki srpskih preduzetnika jeste i nepredvidivost kada je reč o poreskim propisima, oni se stalno menjaju, uvode se novi nameti. Koliko to ugrožava poslovanje?

– Česta promena propisa problem je u velikom broju zemalja, ne samo u Srbiji. Ljudi u biznisu uvek traže izvesnost, sigurnost, da bi planirali, investirali, da bi se razvijali. Najbolje je da poreske vlasti konsultuju privrednike kada menjaju propise i poreze, i to pre nego što to urade i da daju biznis zajednici dovoljno vremena da se pripreme za promene. To se posebno odnosi na uvodjenje novih IT rešenja, od njih zavisi efikasnost u plaćanju poreza, a za nova tehnološka rešenja je potrebno vreme kako bi uspešno bila primenjena. Važno je zapravo da podnošenje poreskih prijava i njihovo plaćanje ne predstavlja opterećenje za kompanije, da im ne oduzima previše vremena, već da im vreme ostavi da se bave unapređenjem poslovanja. Potrebno je svesti birokratiju na minimalni nivo.

N1: Da li mislite da bi smanjenje poreza podstakli razvoj malih i srednjih preduzeća?

– Prema istraživanju koje smo radili pre nekoliko godina, rast BDP-a više zavisi od samog procesa izmirenja poreskih obaveza, podnošenja prijava i drugim tehničkih detalja, nego od visine poreza. Dakle, pojednostavljenje tog procesa i predvidivost u poreskim propisima, važniji su za dobro poslovanje, nego visina poreza, naravno u razumnim granicama.

N1: Na kraju ovog razgovora, moram da vas pitam i o najavama iz Brisela da stavi Srbiju na crnu listu poreskih rajeva. Kako to da tumačimo, kakvu nam poruku to šalje?

– Mislim da je u ovom trenutku prerano da govorimo o tome kako će ta lista izgledati. Sledeće nedelje Evropska unija će objaviti listu zemalja, sa čijim pravosuđima ne ostvaruju zadovoljavajuću saradnju u toj oblasti. Ko je na toj listi za sada je nepoznato, i stavovi zemalja članica EU se razlikuju u tome koje zemlje treba da budu na listi poreskih rajeva. Druga stvar koju ne znamo jeste, šta će objavljivanje te liste značiti za zemlje koje su na listi. Evropska komisija je predlagala neke mere, ali zaista u ovom trenutku, ne znamo o čemu je reč.