Digitalizacija zdravstva: 80 odsto ugovora Nitesu, Meditu i Telekomu

Ministarstvo zdravlja Srbije dodelilo je skoro 80 odsto ugovora o kreiranju i održavanju digitalne zdravstvene platforme istoj grupi kompanija, od kojih svaka ima političke veze u Srbiji i susednoj Bosni i Hercegovini, otkriva BIRN.

Ukupna vrednost ugovora o digitalizaciji je 45,6 miliona evra, od čega je najveći deo pripao trima kompanijama – srpskom državnom telekomunikacionom gigantu Telekomu Srbija, kompaniji NITES sa sedištem u Beogradu i kompaniji Medit sa sedištem u Sarajevu.

Prema nalazima ovog istraživanja, pored Telekoma, kojeg vode politički imenovani ljudi, i NITES i Medit imaju veze sa političkim partijama koje su prethodno bile ili trenutno su na vlasti u Srbiji i BiH.

Pravni stručnjaci kažu da frekventnost kojom su ove kompanije dobijale javne ugovore – bez konkurencije u svim osim u jednom slučaju – sugeriše da je tržište podeljeno i da su tenderi namešteni.

„Sama činjenica da na tim tenderima učestvuje samo jedna grupa ponuđača je pokazatelj da je tržište možda bilo podeljeno“, kaže Rastko Naumov, advokat i savetnik za javne nabavke.

Porodične veze

U novebru 2015. godine Ministarstvo zdravlja Srbije pokrenulo je ambiciozan projekat o kombinovanju svih IT usluga povezanih sa zdravstvom u jedan sveobuhvatan sistem, poznat kao IZIS (integrisani zdravstveni informacioni sistem), sa ciljem da do 2026. sve zdravstvene usluge budu dostupne jednim klikom.

IZIS je centralni elektronski sistem u kojem su uskladišteni i obrađeni svi zdravstveni podaci pacijenata, zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova. Ugovor o organizovanju podataka, vredan 2,5 miliona evra, dobio je konzorcijum Telekoma Srbije i srpska podružnica makedonske kompanije Sorsix.

„Telekom Srbija upravlja infrastrukturom, a naša podružnica softverskom platformom“, rekao je za BIRN Dragan Šahpaski, glavni tehnički direktor Sorsixa.

Kompanija NITES se 2017. godine pridružila Telekomu i Sorsixu radi održavanja softvera koji je razvio prvobitni konzorcijum.

NITES je deo NITES grupe, porodice kompanija u vlasništvu Miodraga Škrbića, češkog biznismena bosanskog porekla.

Kada je Srbija počela da digitalizuje svoj zdravstveni sistem, glavni izvršni direktor NITES Grupe bio je Bojan Kisić, brat Darije Kisić, članice kabineta premijerke Ane Brnabić od 2020. godine i trenutno ministarke za brigu o porodici i demografiju Srbije. Kada je NITES dobio prvi tender za projekat, Kisić je bio član odbora. On je takođe suprug Nele Kuburović, ministarke pravde od 2016. do 2020. godine. I Kisić i Kuburović su članice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Kako je BIRN ranije pisao, bivši suvlasnik NITES Grupe Zoran Korać bio je savetnik Milorada Dodika, predsednika bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska i lidera vladajućeg Saveza nezavisnih Socijaldemokrata (SNSD). Korać je bio suvlasnik od maja 2013. do decembra 2014. godine.ž

Prema izvorima citiranim u izveštaju BIRN-a iz maja 2020, NITES je prethodno imao 40 % udela u kompaniji za digitalne usluge Milbauer, koja je 2012. sklopila ugovor vredan 50 miliona evra sa Agencijom za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka BiH (IDDEEA), bez prethodno raspisanog tendera. Direktor IDDEEA-e Siniša Macan uhapšen je, ali su tužioci u martu 2020. obustavili istragu objasnivši da nema dokaza da je počinio krivično delo, preneli su tada mediji.

Inače, u to vreme direktor Milbauera bio je Danilo Petrović, zet Nebojše Radmanovića, član Dodikove SNSD.

Političke veze sa Sarajevom

U Srbiji je 2018. godine posao održavanja softvera za novu digitalizovanu zdravstvenu platformu države podeljen na dva dela – za jedan deo je svake godine od tada ugovor dobijao NITES, u saradnji sa kompanijom Medit iz BiH. Samo u protekle dve godine oni su dobili državne ugovore vredne četiri miliona evra, ali ne bez pažnje Ureda za reviziju institucija u Federaciji BiH.

Nakon revizije Zavoda zdravstvenog osiguranja Kantona Sarajevo (ZZO KS) u septembru 2022. godine, Ured za reviziju je napisao: „Dali smo preporuku da se postupci nabavke usluga održavanja postojećih informacionih sistema vrše uz provođenje međunarodnog otvorenog postupka, po kojoj nije postupljeno ni u 2021. godini”.

Prema medijskim izveštajima, Meditovo sedište nalazilo se u Sarajevu u zgradi državnog inženjerskog giganta Energoinvest, glavne sile bosanskohercegovačke ekonomije i politike.

Enes Čengić bio je direktor Energoinvesta do 2016. godine. Nastavio je svoj angažman kao savetnik u Meditu. Bio je i visoki član vodeće bošnjačke Stranke demokratske akcije (SDA).

Čengić je u razgovoru sa BIRN-om naglasio da više ne radi u Meditu i dodao: „Nikada se nisam bavio delom posla u vezi sa informacionim sistemima u zdravstvu“. Istakao je i da više ne učestvuje u aktivnostima SDA.

Vlasnik i direktor Medita, Samir Dedović, nije odgovorio na zahtev za komentar.

Znakovi nameštanja ponuda

Telekom, NITES i Medit su od 2016. godine potpisali ukupno 24 ugovora sa Ministarstvom zdravlja Srbije i svi se odnose na IZIS, na njegovo održavanje, proširenje i nadogradnju ili kreiranje novih digitalnih platformi, kao što je e-bolovanje ili novi sistem za izdavanje elektronskih umrlica. Samo četiri tendera su u ovom periodu otišla nekome drugom.

Stručnjaci kažu da takav procenat uspeha ukazuje na to da je tržište podeljeno, što je jedan od najčešćih oblika nameštanja ponuda.

„Država novcem svojih građana kupuje stvari koje ti građani posle koriste”, kaže Numov. „Dakle, ako nema konkurencije, ako je evidentno da je tržište podeljeno i da se favoriziraju pojedini ponuđači, država će zbog toga dati puno više novca svojih građana”, kaže on, ističući da je „često kvalitet lošiji kada nema konkurencije”.

Za prvi tender, koji se odnosi na održavanje IZIS-a, od ponuđača se tražilo da poseduju sertifikat od proizvođača sistema e-Recept, odnosno Telekoma ili makedonske kompanije Dinamički informacioni sistemi. Ipak, Telekom je bio partner NITES-u i Meditu na tenderu za održavanje. Ovo je bio uslov i na kasnijim tenderima za održavanje i nadogradnju IZIS-a.

A kada je reč o platformi za prevenciju i dijagnostiku, tri od četiri kompanije koje su pobedile na tenderu za njen razvoj – Telekom, NITES, Medit i Beolaser – su naknadno dobile tender za njeno održavanje, što nije iznenađujuće imajući u vidu da svaki ponuđač mora da bude „kvalifikovan” od strane proizvođača platforme, tj. njih samih.

Na pitanju o tenderima iz Komisije za zaštitu konkurencije Srbije za BIRN su kazali da prate samo „restriktivne sporazume“, odnosno “dogovaranje ponuđača na štetu naručioca”, a ne da li je tržište podeljeno.

„Komisija nema saznanja o postojanju restriktivnih sporazuma u ​​navedenim postupcima javnih nabavki“, odgovorili su iz Komisije.

Iz Komisije za javne nabavke nisu odgovorili na zahtev za komentar.

Kada je BIRN prvi put pisao o NITES-u i ulozi Bojana Kisića, Agencija za borbu protiv korupcije Srbije saopštila je da nema osnova za sumnju o sukobu interesa u vezi sa njegovom suprugom, tadašnjom ministarkom pravde Nelom Kuborović, s obzirom da njeno ministarstvo nije bilo uključeno u konkretnim nabavkama o kojima je reč.

Agencija nije pomenula sestru Kisića, koja je bila ministar rada između 2020. i 2022. pre nego što je preuzela ministarsku funkciju za brigu o porodici u vladi Brnabić.