Digitalni evro – da ili ne?

U slučaju da Evropska centralna banka odluči da uvede digitalnu valutu, digitalni evro mogao bi biti dostupan krajem 2025. ili početkom 2026. godine, objavila je Narodna banka Srbije u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2022. godini.

Digitalne valute centralnih banaka mogu potencijalno ponuditi veću otpornost, sigurnost i niže troškove od privatnih oblika digitalnog novca, kako se navodi u toj analizi, za razliku od kriptovaluta koje su se pokazale kao izuzetno nestabilne.

U korak sa najnovijim trendovima, centralne banke širom sveta analiziraju mogućnosti izdavanja digitalnih valuta centralnih banaka (Central bank digital currencies – CBDCs), koje bi bile dopuna gotovinskom i bezgotovinskom obliku plaćanja. U analizi NBS sagledane su prednosti i nedostaci izdavanja takvih digitalnih valuta, kao i neophodna regulatorna prilagođavanja.

Za razliku od privatnih digitalnih valuta, digitalne valute centralnih banka predstavljaju obavezu centralne banke.

Digitalni evro treba da bude osmišljen tako da se izbegnu, kako se navodi, moguće neželjene posledice izdavanja, odnosno da se ograniči eventualni negativan uticaj na monetarnu politiku, finansijsku stabilnost i usluge bankarskog sektora.

Razlozi za izdavanje digitalnog evra su višestruki. Pre svega, digitalni evro bi mogao da bude održivo rešenje za postizanje ciljeva evrosistema koji se odnose na osnovne funkcije centralnog bankarstva i ekonomske politike EU. Digitalni evro bi mogao da bude izdat, između ostalog, radi: podrške digitalizacije evropske privrede i strateške nezavisnosti EU, odgovora na značajno smanjenu upotrebu gotovine kao sredstva plaćanja

Izdavanje digitalnog novca donelo bi prednosti u pogledu lakšeg zadovoljenja potreba za likvidnošću, ali bi moglo otvoriti i nove rizike po finansijsku stabilnost ako bi izdavanje digitalnog novca podstaklo povlačenje tradicionalnih depozita iz bankarskog sektora, piše u toj anlaizi. Tako bi se znatno umanjila likvidnost, ukazuje NBS, i kreditni potencijal banaka.

Zato treba izbegavati prekomernu upotrebu digitalnog evra kao načina ulaganja i povezanog rizika od iznenadnih prelazaka s bankarskih depozita na digitalni evro.

Vrednost digitalnog evra ne bi trebalo da varira, kao što je to slučaj s privatnim kriptovalutama, i ECB treba da garantuje da jedan digitalni evro ima istu vrednost kao kovanica od jednog evra.

U julu 2021. Upravni savet ECB-a odobrio je početak dvogodišnje faze istraživanja projekta Digitalni evro. Istraživanje je počelo u oktobru 2021. godine i ima za cilj da ispita mogućnost izdavanja digitalnog evra i da odgovori na ključna pitanja kao što su: kako bi digitalni evro izgledao, za šta bi se koristio i kada bi mogao biti dostupan.

Na osnovu zaključaka ove faze istraživanja, 2023. godine biće  odlučeno da li će se nastaviti s fazom implementacije, koja će, kako se očekuje, trajati tri godine. U slučaju da nakon uspešnog završetka faze implementacije bude doneta odluka o izdavanju digitalnog evra, onda bi korisnicima mogao biti dostupan krajem 2025. ili početkom 2026. godine, piše u analizi NBS.

ECB je tokom istraživačke faze projekta uvođenja digitalnog evra tokom 2022. objavila dva izveštaja o napretku faze istraživačkog dela projekta uvođenja digitalnog evra.

„Potrebno je stvoriti zajednička pravila po kojima bi digitalna plaćanja u evrima funkcionisala u celoj zoni evra, bez obzira na nacionalne sisteme plaćanja. Evropska komisija namerava da u drugom tromesečju 2023. godine predloži uredbu kojom će se regulisati digitalni evro i već su započete pripreme, uključujući i javne konsultacije, radi donošenja predloga propisa“, piše u analizi.

Digitalni evro stiže 2026. godine