Domaću tekstilnu industriju koči manjak radnika

U Beogradu bi moglo odmah da se zaposli 2.000 šnajderki, ali je problem što te radne snage trenutno nema. Ipak, domaća tekstilna industrija trenutno nema uslove koji bi joj omogućili da poveća proizvodnju i broj zaposlenih radnika tekstilaca.

Milan Knežević, vlasnik komapnije Modus, kaže da je u domaćoj tekstilnoj industriji mnogo problema, kao i da Srbija pod trenutnim uslovima u tom sektoru „nema nikakvu perspektivu da povećava obim proizvodnje“.

Posebno je veliki i problem radne snage. Tekstilna industrija u Srbiji imala dugu tradiciju i imala izvozni potencijal, situacija danas nije ni nalik tim slavnim danima.

Kako smanjiti zagađenje koje pravi veš mašina?

„Danas je na tržištu tek nekoliko velikih proizvođača koji se bave ozbiljnijom proizvodnjom. Ostali prodaju po buticima i trgovinskim radnjama, a dominira veliki broj inostranih brendova i trgovinskih lanaca. Najčešće sa znatnim podrškama država iz kojih dolaze. Jedna takva firma je u ovom trenutku zauzela 15 odsto srpskog tržišta brendova srednjeg kvaliteta. To je slika u kojoj je tržište uglavnom definisano“, kaže Knežević.

Prema njegovim rečima, postoji jedan broj domaćih proizvođača koji imaju sopstvene ili obezbeđene maloprodaje, kao što su „Mona“, „PS Fešn“, „Ledžend“, „Luna“.

Drugi deo tržišta su pojedinci koji nemaju svoju proizvodnju i prodaju po buticima.

Kako se dodaje, najznačajniji deo tekstilne robe izložen je na buvljim pijacama, u kinseksim tržnim centrima, koji su ujedno i snabdevači velikog broja tekstilnih prodavnica u Srbiji.

„Šoping molovi nedostižni za male tekstilce“

Knežević kaže kako ne treba zaboraviti ni veliko prisustvo sekind hend robe sa kako dodaje katastrofalnim ekološkim posledicama.

„Zapadne zemlje se na ovaj način oslobađaju ovakve robe jer je reciklaža jako skupa. Ovi odevni predmeti završavaju na našim buvljacima i pšrodaju se za 100-200 dinara po komadu. I tto znatno smanjuje mogućnost rasta prodaje u legalnim radnjama Tu je i problem internet prodaje koja je potpuno van kontrole, a čini ogroman udeo na tržištu“, dodaje Knežević.

Prema njegovom mišljenju, domaćij tekstilnoj industriji nedostaje i radna snaga, a veliki problem je i siva ekonomija.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) navode kako domaća tekstilna industrija nije ostala imuna na trenutna globalna dešavanja.

„Jedan od glavnih razloga za ovo je poremećaj u lancima snabdevanja između Evrope i Azije i sve konkuterntnija proizvodnja u regionu Evrope gde se nalazi i Srbija“, navode u PKS.

U Srbiji radi oko 61.000 tekstilnih radnika, što je 2,7 odsto ukupne zaposlebnosti u našoj zemlji.

Prema podacima PKS izvoz tekstilnih proizvoda iz Srbije vredeo je 1,11 milijardu dolara, što je da deveto odsto više nego 2021.

Reciklaža tekstila: (Ne)dostižan biznis u Srbiji